Od 1. juna kazne za snimljene prekršaje

Vozačima koje kamere snime u saobraćajnom prekršaju od prvog juna počeće da stižu prijave sa fotografijom prekršaja, a na osnovu toga će biti kažnjeni, najavljuje načelnik Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Dragiša Simić.

Kamere se više od godinu dana "zagrevale"

Mada su kamere odavno nabavljene, a donet i odgovarajući zakon, više od godinu i po dana sve je tapkalo u mestu jer tehnička oprema nije bila potpuno ispravna.

"Tokom instaliranja kamera pojavio se problem u funkcionisanju samog sistema. Kamere jesu odličnog kvaliteta, ali je problem nastao prilikom zumiranja i oštrine slike. I objektivi kamera jedno vreme nisu radili na zadovoljavajućem nivou, što je uticalo na kvalitet same fotografije. Problem je i u tome što prekršajni sudovi nemaju računare koji mogu da reprodukuju snimak koji napravi kamera, a koji bi im bio dostavljen u slučaju da vozač odbije da plati kaznu", rekao je sagovornik "Blica".

Poslednjih meseci sistem red lajt kamera je više puta bio na probnom radu, a čak je i testiranje optičkih uređaja pokazalo da je kvar otklonjen. Kamere sada snimaju, ali ne evidentiraju bahate vozače i ne beleže kazne i prekršaje. Umesto prvobitnih 14, sada je instalirano 60 specijalnih kamera na najznačajnijim i najvećim raskrsnicama u prestonici.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da je u celoj priči oko kamera najbitnija sama fotografija, jer ona na sudu predstavlja verodostojan dokaz o načinjenom prekršaju.

"Loš izbor tehnike, problemi oko nepostojanja dokumentacije za izabrane lokacije, kao i sam način postavljanja su najosnovniji razlozi zbog čega kamere još uvek nisu u funkciji. Najviše ispaštaju učesnici u saobraćaju jer bi upotreba kamera i politika kažnjavanja sigurno doprinela tome da se broj saobraćajnih nezgoda još više smanji. Da bi se to postiglo, kamere moraju biti postavljene na vidljivom mestu kako bi uticale preventivno, jer je uloga svega ovoga da smanji saobraćajne nesreće, a ne da se kamera postavi na neko skriveno mesto i da služi samo da snima prekršaje", napominje Okanović.

Novac koji se dobije od naplaćenih kazni najvećim delom, oko 52 procenta, ide saobraćajnoj policiji, 30 odsto opštinama na čijoj su se teritoriji dogodili prekršaji, a ostatak ide u fond za bezbednost saobraćaja. Sredstva koja se na ovaj način dobiju mogu da se potroše isključivo na povećanje bezbednosti u saobraćaju.

I pored toga, lokalne samouprave još nisu počele sa postavljanjem kamera na gradskim saobraćajnicama. Prvi korak ka tom cilju jeste da delom novca koje dobiju od kazni osnuju lokalno telo za bezbednost saobraćaja. Okanović navodi da se i iz Fonda za obaveznu premiju osiguranja izdvaja oko dva procenta na video-nadzor za državne puteve.

"Pitanje je kako bi ovi budžeti izgledali da je sistem kamera proradio ranije. Prema našim podacima, do sada je sakupljeno oko 15 miliona evra za kamere, što znači da nije problem u novcu", objašnjava Okanović.

Da će kamere biti postavljene i na ostalim putnim pravcima u Srbiji, najavljuje i Demir Hadžić, šef odseka za bezbednost saobraćaja u Ministarstvu infrastrukture.

"Koridor 10 i Ibarska magistrala biće pokrivene kamerama za evidentiranje saobraćajnih prekršaja najkasnije do kraja sledeće godine. Na putevima u Srbiji postoji oko 250 rizičnih ili crnih tačaka, a najviše na Ibarskoj magistrali, tako da očekujemo da ove kamere znatno doprinesu smanjenju nezgoda", kaže Hadžić.