Umro Boško Radonjić - srpski ''Don Korleone''
Boško Radonjić (68) sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka poznatiji u Americi kao srpski ''Don Korleone“ preminuo je danas u Beogradu.
Porodica je saopštila da će opelo i svečana komemoracija biti održana u subotu, 2. aprila 2011. godine u 10 časova na Novom groblju u Beogradu, a sahrana istog dana u Užicu u 15 časova.
''Boško Radonjić, veliki srpski patriota i poznati beogradski biznismen, preminuo je u četvrtak 31. marta 2011. godine u Beogradu posle kraće bolesti na Vojno-medicinskoj akademiji", saopštila je njegova porodica.
Iz dva braka, Radonjić ima dva sina. Boška juniora, koji danas ima 42 godine i živi sa Njujorku, i Aleksandra (18). Po povratku u Beograd Radonjić je postao vlasnik "Lotos bara" i još nekoliko lokala na Zlatiboru, dok je u Americi ostala upamćena njegova burna prošlost i veze sa podzemljem. Istovremeno u redovima srpske antikomunističke emigracije bio je poznat kao jedan od čelnika antikomunističkog Srpskog oslobodilačkog pokreta Otadžbina (SOPO).
Učešće u napadima
Prema pisanju američke štampe, Radonjić je 1975. učestvovao u bombaškom napadu na Jugoslovensku misiju pri UN, a 1978. priznao je krivicu za učešće u zaveri - postavljanje bombe u kući jugoslovenskog konzula i u jugoslovenski klub, 1975. u Čikagu.
Po izlasku iz zatvora, 1982, vratio se u Njujork i, posle serije ubistava i hapšenja vođa njujorškog podzemlja, krajem osamdesetih, i sam postao "kum" - kako ga je opisivala tadašnja štampa, “prvi Srbin na čelu irske mafije”. S te pozicije uspeo je da ujedini Irce i Italijane, čiju je familiju Gambino predvodio čuveni Džon Goti.
Smatralo se da je odigrao ključnu ulogu u podmićivanju porote na prvom suđenju Gotiju, 1986. za reketiranje. Bio je pod istragom i zbog serije pljački, a američka štampa je sugerisala da je baš zbog toga napustio Sjedinjene Države.
Radonjić se tada - kako kaže "legenda" iz novina - zbližio sa Radovanom Karadžićem, a ratnog lidera Srba u Bosni je u jednom intervjuu magazinu “Eskvajer” (Esquire) 1997. opisao rečima - “moj anđeo, moj svetac”.
Veći deo devedesetih godina proveo je u bivšoj Jugoslaviji, a na naslovnim stranama u Americi pojavio se januara 1999, kada je spektakularno uhapšen u Majamiju, na Floridi. |
Sedamdesetih, Radonjić je bio u američkom zatvoru zbog zbog planiranja napada na diplomatska predstavnisstva SFRJ u organizaciji SOPO-a, dok je osamdesetih – prema napisima tadašnje štampe, postao kum irske mafije u Njujorku i veliki prijatelj Džona Gotija, poslednjeg dona “Koza Nostre” u SAD.
Radonjić se takođe okumio i sa u emigraciji čuvenim lovcem na Tita, Nikolom Kavajom, svojim saborcem iz SOPO-a, koji je robijao u Alkatrazu zbog planiranog atentata na Josipa Broza Tita i otmice aviona u Americi.
Boško Radonjić, rođen 17.maja 1943. u Užicu, sin je učitelja koji je posle Drugog svetskog rata streljan zbog toga što je bio četnik. Boško je krajem šezdesetih, kao 26-godišnjak pobegao u Ameriku. Navodno je, pošto se družio sa jednim fudbalerom Crvene zvezde, uspeo da se u autobusu crveno-belih prošvercuje do Graca, te je ostao neko vreme u Austriji, odatle otišao u Italiju, pa u Ameriku.
Suđenje za nameštanje porote
Suđeno mu je po optužnici iz 1992, za namešanje porote na suđenju Gotiju šest godina ranije, ali su sve optužbe povučene pošto je ključni svedok slučaja, “insajder” iz Gotijvih redova Salvatore Gravano, zvani "Semi bik", optužen zbog droge dok je bio u programu za zaštitu svedoka.
U kasnijim intervjuima Radonjić je tvrdio da ga FBI zapravo progoni jer je krajem osamdesetih godina otkrio da zajedno sa Ministarstvom pravde pripremaju hapšenje i suđenje njegovom prijatelju Džonu Gotiju, šefu sicilijanske mafije u Americi.
“Za to su tada mogla da znaju samo trojica Amerikanaca - javni tužilac SAD, direktor FBI i ministar pravde, jer samo su oni bili nadležni za bosa svih bosova u Americi. FBI je, da bi zaštitio ovu državnu tajnu odlučio da i mene uhapsi, pa sam ja morao da
Život u Srbiji
Na Zlatiboru je držao kockarnicu u hotelu "Palisad", kasnije u centru Kraljevih Voda sagradio kazino "Bos".
Rođen je 17. maja 1943. u Užicu, gde će u subotu biti i sahranjen. Porodica je saopštila da će opelo i svečana komemoracija biti održana u subotu, 2. aprila 2011. godine u 10 časova na Novom groblju u Beogradu, a sahrana istog dana u Užicu u 15 časova. |
napustim Ameriku i pobegnem u Jugoslaviju. Zbog toga je u SAD za mnom bila raspisana poternica, na osnovu koje je izvršeno moje kidnapovanje u Majamiju 31. decembra 1999. godine.”
FBI je skrenuo let aviona koji je poleteo sa Kube kako bi uhapsio Radonjića. Specijalci FBI potpuno su ispraznili aerodrom u Majamiju da bi mu stavili lisice na ruke.
"Krenuo sam avionom za Kubu na doček Nove godine, ali je FBI skrenuo letilicu na Floridu i uhapsio me. Inscenirali su da sam, pored zabrane ulaska u SAD, krenuo u Njujork. “
Posle pritvora i istrage u Americi, marta 2001. je oslobođen. Iako je tvrdio da kao građanin može slobodno da ulazi u SAD, Radonjić juna 2002. nije otišao u Ameriku ni na sahranu svog velikog prijatelja, poslednjeg dona sicilijanske mafije Džona Gotija - koji je ranije osuđen na 100 godina robije.
Goti je osuđen zahvaljujući svedočenju svog bliskog saradnika Salvatorea “Semija” Gravana, koji je teretio i Radonjića za podmićivanje porote na suđenju Gotiju - pre nego što je "pao" zbog droge.
Radonjić je kasnije u jednom intervjuu pričao:
“Semi je bio obična džukela, ubio je 19 ljudi svojom rukom, a da bi izdejstvovao slobodu, rekao je da je to uradio po nalogu Gotija koji je na osnovu njegovog svedočenja zaradio 100 godina robije. Taj isti Gravina je optužio i mene da sam podmitio porotnika za 60.000 maraka. Smešno, taj porotnik, trgovac Džordž Pejp je moj prijatelj, jedan od venčanih kumova. A izabran je među 12 porotnika od 560 predloženih. Zašto bih kuma potplaćivao?”.
