Šešelj nema šanse da dobije odštetu
Lider radikala Vojislav Šešelj moći će da traži naknadu štete od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog neosnovanog boravka u pritvoru samo ukoliko bude pravosnažno oslobođen optužbi u Haškom tribunalu, složili su se danas stručnjaci za međunarodno pravo.
Da bi mu taj zahtev bio usvojen i šteta isplaćena, morale bi da na njegovu stranu stanu i država Srbija i međunarodna javnost kako bi se izvršio pritisak na UN i podsetilo da je Šešelj više od osam godina neosnovano proveo u pritvoru, smatraju pravnici.
Zahtev za naknadu štete Šešelj može da podnese Savetu bezbednosti UN kao telu koje je osnovalo Tribunal u Hagu, ali je drugo pitanje da li će ta svetska organzacija njegovu molbu prihvatiti, što do sada nije bio slučaj, izjavio je profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović.
Šešelj bi mogao da traži i od Tribunala odštetu, iako je taj sud u praksi ne odobrava, naveo je Stojanović. Sa njim se složio i advokat Toma Fila koji je branio i prvog oslobođenog Srbina u Haškom tribunalu 1996. godine Gorana Ljajića, ali je pesimista kada je u pitanju isplata naknade.
"Kada smo tražili odštetu za Ljajića, Tribunal je rekao da nema nadležnost da o tome odlučuje, jer je on eksteritorijalni sud. Potom nam je glavni pravnik u UN odgovorio da toj organizaciji 'ne pada napamet da plati i da treba da bude srećan što je uopšte oslobođen'", naveo je Fila.
Podsetio je da je bivši oficir JNA Miroslav Radić koji je u Tribunalu pravosnažno oslobođen optužbi za zločine na "Ovčari" kod Vukovara podneo tužbu protiv Srbije za naknadu štete zbog četiri godine neosnovanog pritvora.
Kada službenik UN načini štetu, tužba se podnosi protiv domicilne države u kojoj je šteta izvršena njegovim hapšenjem i izručenjem Hagu u aprilu 2003. godine, tako da je Radić ispravno postupio, rekao je Fila.
Šešelj se, pak, dobrovoljno predao Tribunalu 24. februara 2003. godine i nijednom nije zatražio privremeno puštanje na slobodu u toku postupka koji se bliži kraju posle više od osam godina.
On je u završnoj reči pred Tribunalom zatražio da bude oslobođen od optužbi za ratne zločine i da mu se kao naknada štete za neosnovani boravak u pritvoru isplati 10 miliona evra. Ukoliko se sa tim bude odugovlačilo, njegov krajnji zahtev za odštetu iznosiće 100 miliona evra, najavio je Šešeclj i pomenuo da "ima advokata u Njujorku Džonatana Levija koji će tužiti UN i svakog sudiju ponaosob".
Fila smatra da "ovo što je Šešelj preživeo" vredi 100 miliona evra, jer su mu boravkom u Ševeningenu narušeni i ugled i zdravlje, ali je izrazio bojazan da će UN "naći način da ne plate ništa".
"Ako bi se Srbija i međnarodna javnost digle i izvršile pritisak na UN možda bi odšteta mogla da mu bude isplaćena", smatra Fila. Sve je to moguće samo ukoliko Šešelj bude pravosnažno oslobođen, a ne i ako mu kazna bude niža od vremena koje je provao u ptitvoru, upozorili su Stojanović i Fila.
