"Smrdele su gume i paknovi od jurnjave za ukradenima kolima"
"Dok je automobil odlazio, sve vreme sam razmišljao o sinu koji je spavao na zadnjem sedištu. Trčao sam za njim i nadao sam se da će da ga izbaci negde usput", počeo je ispovest D. S. (37), otac šestogodišnjeg dečaka koji se nalazio na zadnjem sedištu automobila ukradenog preksinoć na Bežanijskoj kosi.
U četvrtak oko 19 sati D. S. je parkirao "sitroen c4" u Ulici vajara Živojina Lukića i otišao u obližnju fotokopirnicu, dok je njegov šestogodišnji sin spavao na zadnjem sedištu. Kako je očekivao da će brzo obaviti posao zbog kojeg se zaustavio, D. S. nije ugasio motor vozila, ostavljajući automobil sa ključem u kontakt bravi. To je iskoristila nepoznata osoba koja je ušla automobil i odvezla se, ne primetivši usnulog dečaka.
"Svratio sam u radnju bukvalno na momenat, da uzmem neka dokumenta. Pošto mi je sin zaspao u kolima, nisam želeo da ga budim, već sam ostavio upaljen automobil i svetla", kaže D. S. i dodaje da nije prošlo ni dva minuta kada je primetio da neko odvozi njegov automobil.
"Kada sam primetio da odlazi, izleteo sam iz radnje i potrčao za kolima. Dok sam trčao za kolima sve vreme sam razmišljao o svom sinu da mu se nešto ne dogodi. Ni na kraj pameti mi nije bilo šta će da bude sa autom", objašnjava otac dečaka, koji je ubrzo posle krađe sa patrolom policije krenuo u potragu za svojim sinom.
"Dok smo kružili po kraju, gledali smo svuda oko automobila, po parkinzima, da vidimo da li ga je negde izbacio. Molio sam policajce, sa kojima sam bio u automobilu, da me puste da izađem iz vozila i da trčim, kako bih bolje video da li mi je sin negde pored ulice", drhtavim glasom se priseća D. S. dodajući da u životu nije osetio takvu nemoć i strah.
U međuvremenu, nepoznati razbojnik je primetio da se na zadnjem sedištu automobila koji je ukrao nalazi usnuli mališan, pa je posle jednog kilometra napustio vozilo ispred mehaničarske radionice u Ulici Pere Segedinca. Sve to vreme šestogodišnjak je spavao i nije primetio da se oko njega dešava nešto neuobičajeno.
"Dok smo tražili mog sina, bio sam van sebe. Drhtao sam i nisam znao gde se nalazim. Sve vreme su policajci pokušavali da me smire", opisuje D. S. svoju agoniju koja se ubrzo okončala.
"Preko motorole smo saznali da je automobil pronađen u blizini i odmah smo se tamo uputili. Kada smo stigao do auta i video da Stefan i dalje spava, doživeo sam olakšanje kakvo verovatno neću više nikada u životu da osetim. U prvom trenutku sam se sklonio sa strane da ne vidi kako plačem, a onda sam povratio pored auta", objašnjava otac dok mu suze ponovo naviru na oči prisećajući se ovog događaja i dodaje da je mališan, kada ga je žandarm koji je pronašao automobil pitao da li se zove Stefan, samo klimnuo glavom i nastavio da spava.
"Osećam moralnu obavezu da o ovome govorim jer da nije bilo brze akcije policije i Žandarmerije i da je sve ovo potrajalo, mislim da bih doživeo infarkt. Oni su bukvalno za nekoliko minuta blokirali ceo Novi Beograd", dodaje D. S., uz opasku da su svima "bukvalno smrdele gume i paknovi od jurnjave za ukradenim automobilom".
