"Hadžić nije vlasnik slike vredne milione evra"
Kolekcionar Zoran Mandić iz Novog Sada, čija je kuća prošle nedelje pretresana u potrazi za njegovim kumom Goranom Hadžićem, rekao je za "Novosti“ da je on vlasnik slike "Portret muškarca“ Amadea Modiljanija, za koju se sumnjalo da je Hadžićeva i namenjena finansiranju skrivanja.
Podsetimo, u kući novosadskog kolekscionara pronađeno je pedesetak slika, kao i fotografija Modiljanijevog "Portreta muškarca“, koji se procenjuje da veredi više miliona evra, saopštilo je posle pretresa Tužilaštvo za ratne zločine.
Zoran Mandić tvrdi da je sliku "Portret muškarca" Amadea Modiljanija (1884-1920), kupio u Parizu 1991. godine, a da je Gorana Hadžića upoznao dve godine kasnije u Novom Sadu.
"On jeste moj kum i prijatelj, ali sa ovim uljem na platnu, za koje je 2007. definitivno utvrđeno da je jedno od 360 dela koja čine opus velikog umetnika, nema nikakve veze. Ja sam jedini vlasnik te slike", rekao je Mandić.
"Slika je, ponavljam, samo moja, i to sam rekao i vrlo korektnim istražiteljima, ali i na poligrafu u policiji, na kojem sam, na sopstveni zahtev, posle pretresa kuće, proveo sat vremena", kategoričan je Mandić.
Madić je o slici rekao samo da je veličine 38 sa 46 centimetara, nastala je 1918. godine, a kupio ju je u Parizu za novac neuporedivo manji od njene sadašnje vrednosti.
Kolika je danas tačna vrednost "Portreta muškarca", ne zna se precizno, ali se s velikom sigurnošću pretpostavlja da ona nije manja od vrednosti jedne slične Modiljanijeve slike, prodate nedavno na aukciji u čuvenom londonskom "Sotbiju" za - 68,9 miliona dolara, pišu "Novosti“.
"Ona je, naravno, i dalje kod mene, ali mi je, zbog odluke Ministarstva kulture da je stavi na listu kulturnih dobara od posebne vrednosti, onemogućeno da je iznesem iz zemlje, pre svega zbog stručne ocene da li je zaista reč o autoportretu, što kod nas ne može da se uradi", naveo je Mandić.
Što se tiče Hadžića, Mandić tvrdi da su se poslednji put videli u julu 2004. godine, dan-dva pre nego što je ovaj netragom nestao. "Tada sam držao prodavnicu u Beogradu, i on je nakratko svratio kod mene, da bi potom nestao", ispričao je Mandić.
Pored Hadžića, Mandić je, kako je rekao, tokom devedesetih godina, kada je pomagao Srbima u Krajini, upoznao i drugog haškog begunca Ratka Mladića.
"Oni su bili junaci jednog vremena i o njima ne želim da kažem nijednu ružnu reč. Ali, oni su izgubili rat i trebalo bi, onako kako su radili, recimo, Japanci, kada im se isto dogodilo, da se predaju, pa da se najzad prekine agonija zbog koje trpi ceo naš narod", zaključio je Mandić.
