Stanković: Organi vađeni po narudžbini
Stručnjaci su saglasni da ilegalne trgovine organima ne bi ni bilo da nema onih koji su spremni da plate desetine hiljada evra i da pri tom ne pitaju za poreklo organa koji će im biti presađen, a ekspertske grupe, poput "Organs voča", konstatuju da je klijentela ilegalne trgovine organima najbrojnija u Zapadnoj Evropi, SAD i na Bliskom Istoku.
Patolog Zoran Stanković je uveren da su, ako su informacije o ubijanju otetih Srba na severu Albanije tačne, kupci izvađenih organa morali biti unapred ugovoreni, odnosno da su organi praktično vađeni po porudžbini.
Stanković je objasnio da samom presađivanju organa mora prethoditi veoma složeno laboratorijsko imunološko ispitivanje, kako bi bilo utvrđeno da li tkivo organa koji se presađuje odgovara primaocu. To, prema njegovim rečima, podrazumeva postojanje relativno velike mreže medicinskih i bioloških stručnjaka, ozbiljnu logistiku, budući da organi moraju biti presađeni za samo nekoliko sati, kao i opremu i uslove koji ne mogu biti stvoreni u nekoj improvizovanoj ambulanti.
"Na osnovu onoga što sam ja video, takozvana Žuta kuća je mogla biti samo mesto gde su ti ljudi bili zatvoreni pre uzimanja organa, a uzimanje organa je sigurno, ako ga je bilo, obavljano na nekom drugom za to adekvatnijem mestu", rekao je Stanković.
Izvesno je, dakle, da je iza Dreničke grupe OVK, kojoj Dik Marti pripisuje odgovornost za trgovinu organima Srba u Albaniji, morala postojati veoma dobro organizovana međunarodna kriminalna grupa koja je ugovarala klijente, obezbeđivala uslove za vađenje organa kao i njihov transport, verovatno avionom ili helikopterom, do konačnih korisnika.
Ilegalni trgovci organima su, uveren je Stanković, morali imati i neku vrstu administrativne podrške, budući da je poreklo ilegalno pribavljenih organa moralo da bude prikriveno falsifikovanom dokumentacijom.
Hirurg Kliničkog centra Srbije Drago Milutinović objasnio je da izvađeni bubreg mora da se presadi najkasnije 24 sata posle operacije, a srce za šest sati, pod uslovom da postoje valjani uslovi za čuvanje organa.
"Presađivanje se ne može izvesti u nekoj improvizovanoj ordinaciji. Tu bi trebalo da bude cela ekipa, cela jedna brigada ljudi u to mora biti uključena. Potrebno je da se imaju dobre, sterilne operacione sale, operaciono svetlo, aspirator, anestezija, čitav niz pomoćnih sredstava, leda, perfurzije, mnogo instrumenata", rekao je Milutinović Tanjugu.
Prema navodima izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija u Albaniji je postojalo najmanje šest kampova u kojima su držani zatvorenici, kojima su vađeni organi.
O tome koliko unosna može biti međunarodna trgovina organima svedoči slučaj nedavno raskrinkane grupe lekara koji su na jednoj privatnoj klinici u Prištini nelegalno vadili organe donora iz siromašnih zemalja i potom ih prodavali bogatoj klijenteli širom sveta.
Tužilac Evropske unije na Kosmetu Džonatan Ratel juče je, na početku suđenja sedmorici optuženih, izjavio da su oni bili članovi razgranate međunarodne kriminalne mreže, što potvrđuje i činjenica da su među okrivljenima i turski i izraelski lekar Jusuf Sonmez i Moše Harel.
Ratel je u Okružnom sudu u Prištini rekao da su te osobe, ukljućujući bivšeg zvaničnika Ministarstva zdravlja na Kosovu i Metohiji, siromašnim ljudima iz Moldavije, Kazahstana, Rusije i Turske obećavali do 20.000 dolara za organe. Oni koji su te organe dobijali, uključujući pacijente iz Kanade, Nemačke, Poljske i Izraela, plaćali su od 110.000 do 137.000 dolara, kazao je Ratel, ističući da žrtvama novac nikada nije isplaćen.
