Srpski švercer oružja na crnim listama UN
Ministarstvo ekonomije Srbije proverava u arhivi da li je Slobodanu Tešiću, koji se nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog ilegalne trgovine oružjem, ili njegovoj kompaniji data dozvola za izvoz bilo kog oružja. U diplomatskoj prepisci objavljenoj preko sajta "Vikiliks" američka ambasada iz Jemena upozorava na ilegalnu trgovinu oružjem srpskog trgovca Slobodana Tešića.
Prema nezvaničnim informacijama, tokom jučerašnjeg dana dat je nalog da se pregleda arhiva i utvrdi da li je bilo ikakvih dozvola za izvoz na ime Tešića ili njegove kompanije "Melvin".
Po proceduri, za izdavanje dozvole za oružje mora da postoji saglasnost MUP-a, koji zajedno sa BIA vrši bezbednosnu procenu, ali i Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, dok konačnu dozvolu daje Ministarstvo ekonomije. Ukoliko jedna od tih dozvola nedostaje, onda o poslu izvoza oružja odlučuje Vlada Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je juče da MUP poštuje sve domaće i inostrane propise prilikom davanja saglasnosti za izvoz naoružanje i opreme. On je istakao da ne zna da li su tačni "Vikiliksovi" navodi da je u decembru prošle godine "vlada u Jemenu preko kiparske kompanije ilegalnog srpskog trgovca oružja Slobodana Tešića kupila oružje“.
Prodavao "Zastavino" oružje teroristima
U "Zastavi oružje", koja je svojevremeno sarađivala sa Slobodanom Tešićem, kažu da od marta 2008. kada je firma "Melvale korporejšen" u kojoj je Tešić u to vreme bio komercijalni direktor i koja je ugovorila izvoz oružja iz "Zastave" oružje i "Slobode" iz Čačka u Libiju u vrednosti od 50 miliona dolara, nemaju nikakve kontakte sa njim. Nadležni državni organi u martu 2008. zabranili su izvoz naoružanja proizvedenog u "Zastavi oružje" i "Slobodi" iz Čačka u Libiju, bez zvaničnog obrazloženja. Spekulisalo se da iza te zabrane stoji BIA koja nije dozvolila da se srpsko oružje proda Libiji posredstvom Tešića, jer je na crnoj listi UN. Tešić je u dva navrata ranije poslovao sa Zastavom oružje, i to krajem devedesetih. "Zastava" je svojevremeno isporučila svu robu na Filipine, ali nikada nije naplatila posao. Tešić se vezuje i za sporan izvoz oružja u Nigeriju 2006, a zbog ovog posla pojedini rukovodioci "Zastave" oružje u sudskom postupku se terete za zloupotrebu službenog položaja. |
Inače, u dokumentu iz decembra 2009. koji je objavljen na sajtu "Vikiliks" navodi se da je Tešić potpisao sa jemenskim ministarstvom odbrane ugovor za prodaju naoružanja i opreme vredne 78 miliona dolara. U dokumentu koji je objavio britanski list "Gardijan" naziv of-šor kompanije sa Kipra preko koje Tešić posluje je prekriven, pa nije moguće videti njen naziv.
Na osnovu obaveštajnih izvora citiranih u depeši, "velika je lista kriminalnih aktivnosti povezana sa tim čovekom koji je snabdevao naoružanjem Irak, Liberiju i druge terorističke režime“. Bugari su, prema američkim diplomatama, 2005. sprečili Tešića da uđe u Bugarsku i on je posle toga otišao u Srbiju. U depeši se pominju i podaci o Tešiću, za koga se kaže da osim srpskog ima i britanski pasoš, ali da nema autorizovanu dozvolu britanskih vlasti da trguje vojnom opremom.
Ime Slobodana Tešića mediji su pominjali i ranije u vezi sa trgovinom oružja, jer se on nalazi na takozvanoj crnoj listi UN zbog ilegalnog izvoza oružja u Liberiju. Kompanija Temeks, na čijem je čelu bio pre nekoliko godina, da bi izbegla sankcije Saveta bezbednosti UN za izvoz oružja u Liberiju, falsifikovala je dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da se isporučuje Republici Kongo.
Savet bezbednosti UN je Tešića označio kao glavnog prekršioca sankcija za izvoz oružja, a na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti mnoge države, ali i članice EU, donele su interne propise o kontroli kretanja lica.
Takođe, njegovo ime se spominje i u vezi sa korporacijom "Melvel", registrovanoj na Sejšelima i u Beogradu, a koja se sumnjičila za ilegalnu prodaju oružja Gruziji. Naime, kako su pisali mediji, to oružje je najpre kupljeno u Srbiji za Jordan po zakonu, a posle toga je ilegalno prodato Gruziji, koja u tom trenutku nije mogla da uvozi oružje.
Slobodan Tešić spominje se i u UN u izveštajima u vezi s kršenjem sankcija prodaje oružja Iraku. Svojevremeno je "Vašington post" objavio u oktobru 2002. godine da je Tešićevo preduzeće "Temeks“ učestvovalo u izradi krstarećih projektila za Irak. Prema pisanju lista, jugoslovenska namenska preduzeća su dve godine radila na razvoju krstareće rakete za Irak.
Navodi se da je ugovor sklopio u februaru 2001. godine "Jugoimport“, a da je potom uspostavio saradnju sa pet manjih privatnih firmi kojima je povereno da ispune ugovor - "Infiniti", "Brunner", GVS, "Interdeal" i "Temeks". "Vašington post" je tada objavio da te firme kontrolišu, ili su sa njima bliski, aktivni i penzionisani oficiri Vojske Jugoslavije. Godinu dana kasnije, Komisija UN za kontrolu sankcija nametnutih Liberiji objavila je da je kompanija "Temeks" od juna do avgusta 2002. godine, izvezla hiljade automatskih pušaka, ručnih bombi, mina, ručnih bacača i pištolja, kao i milione komada municije u Liberiju.
