Kristijan: Dajte mi doživotnu uslovnu!

Kristijan Golubović, koji je optužen da je organizator narkogrupe, juče je u Palati pravde u završnoj reči zamolio sud da mu pruži jednu šansu i tražio da mu izrekne doživotnu uslovnu kaznu.

- Nisam kriv! Budite nezavisni i osudite me na doživotnu uslovnu kaznu! Ako posle te kazne pređem ulicu na crveno uhapsite me i pošaljite na doživotnu robiju, jer će to potvrditi da sam retard koji nije iskoristio datu šansu, rekao je Kristijan.

On je istakao da po izlasku iz pritvora neće više biti u kontaktu sa kriminalcima i da sa njima nikada više neće čak ni razgovarati!

- Ubedio sam na stotine hiljada klinaca da sam borac protiv poroka, a sada sam nadrljao samo zato što sam bio u društvu devijantnih ličnosti. Kajem se što sam, kako kaže moja žena, dobar i glup! Kajem se što sam pokušao da glumim Robin Huda i što sam nahranio psa koji me je ujeo. Društvo mi do sada nije dalo nijednu šansu, već me je večito gledalo kao da sam najveći zlikovac, poput Hanibala Lektora. Izvinjavam se majci što mi je majka izjavio je u jednom dahu Kristijan - rekao je Kristijan.

On je na kraju zamolio sud da uzme u obzir da ima sina od 15 godina kome treba da se posveti, jer je njegova prva supruga nedavno preminula, posle čega je pod utacajem lošeg društva.

Golubovićeva majka Milanka Golubović i optuženi Mirsad Fujaljkić, Ferat Skenderovski, Safet Ibrović, Uroš Vuković i Marko Poljak rekli su u završnim rečima da nisu krivi i predložili sudu da ih oslobodi.

Kristijan je optužen da je organizovao grupu koja je trgovala heroinom od početka avgusta 2009. do 16. januara, kada je policija prilikom hapšenja zaplenila 125 grama heroina.

Presuda Kristijanu Goluboviću i njegovoj grupi biće izrečena u petak.

Prošlost

Kristijan, dete gasterbajtera, rođen je u Minhenu, a potom se doselio na Voždovac.

Krimi-karijeru je počeo decembra 1987. godine kada je u kafani u Boleču pretukao gosta. Najviše pažnje izazvao je 1990. godine kada je sa kratežom upao u “Mažestik”, naterao goste da legnu na pod, ispalio nekoliko metaka u plafon i pobegao. Potom je otišao u Nemačku, gde je u Diseldorfu robijao tri godine. 1993. godine, isporučen je našim vlastima, koje su ga tražile zbog dela počinjenih od 1988. do 1990. godine.

Postaje velika medijska zvezda 1996. godine nakon pojavljivanja u dokumentarnom filmu "Vidimo se u čitulji“ Janka Baljka koji je govorio o kriminalnom miljeu Beograda. U filmu je bez cenzure govorio o svom kriminalnom životu savetujući mladima da nikako ne kreću tim putem. Posebno su ostale upečatljive scene u kojima je Kristijan govorio o sebi kao sportisti i svojoj sklonosti ka umetničkom izražavanju pre svega kroz slikarstvo. Zahvaljujući svojoj harizmi i nesvakidašnjoj ličnosti, za mnoge je postao živa urbana legenda.

Sredinom devedesetih godina, po izlasku iz zatvora u Srbiji, Kristijan je na savet prijatelja otišao u Grčku. Ubrzo se i tamo našao u zatvoru, iz kog je pušten 1998. godine. Posle samo nekoliko meseci na slobodi, 19. marta 1999. godine preživeo je atentat u Atini, a tada je teško ranjen u obe ruke.

Uhapšen je u bolnici i odveden u zatvor u Solunu. Osuđen je kao šef srpske mafije u Atini. Krajem avgusta 1999. iz zatvora Koridalo prebačen je u Malandrino, u blizini grada Amfisa, koji se nalazi oko 140 kilometara od Atine i koji važi za najčuvaniji grčki kazamat, poznat i kao "Zmajevo gnezdo“.

Pre desetak godina, Kristijan se zabavljao sa Anđelom Ražnatović, Arkanovom ćerkom.

Srbiji je po međunarodnoj poternici ponovo isporučen 2003. godine. Osuđen je na 16 meseci zatvora zbog navodne iznude novca od biznismena Milorada Majkića, vlasnika kazina "Aleksandar“ i hotela "Union“. Odležao je kaznu do poslednjeg dana, ali je u međuvremenu ta presuda poništena i predmet je vraćen na ponovno suđenje. Sam Kristijan uvek je govorio da nema nikakve veze sa time za šta ga optužuju.

Zajedno sa Arkanovom udovicom Cecom Ražnatović, našao se 17. marta 2004. godine na čelu grupe ljudi koji su protestvovali ispred zgrade Vlade Srbije protiv albanskog terora nad srpskim stanovništvom na Kosmetu.

Bio je na slobodi nepuna tri i po meseca, nakon čega se ponovo našao iza rešetaka.

Specijalni sud u Beogradu osudio je Golubovića u decembru 2005. godine na kaznu od šest godina zatvora zbog iznude i nedozvoljenog držanja oružja, ali mu je sredinom 2006. godine Vrhovni sud Srbije, uvažavajući njegovu žalbu, smanjio kaznu na četiri i po godine zatvora. Bio je označen kao organizator kriminalne grupe. Osim toga, tada mu je, zbog zastarelosti slučaja, sud izrekao oslobađajuću presudu u slučaju Majkić.

Tokom izdržavanja kazne u "Zabeli" Golubović se u septembru 2006. godine u prisustvu brojnih prijatelja u zatvorskim prostorijama venčao sa Suzanom Milojković, a 2008. je pokrenuo vrlo posećen vebsajt na kome se može naći njegova biografija i mnoštvo fotografija i video zapisa iz njegovog života, u zatvoru i izvan njega.

"Iako sam u teškoj izolaciji, u sedmom paviljonu, sve znam. Duša me boli zbog Kosova, ratovao sam dole, bio ranjen, i svim srcem verujem da će ostati srpsko. Od političara, kao veliki Srbin i nacionalista podržavam radikale zbog nacionalne ideologije", kaže Golubović.

Januara 2009. godine, Kristijan Golubović se ponovo našao na slobodi. Poslednja zatvorska kazna bila mu je, kako sam kaže, najduža: "Od prvog do poslednjeg dana bio sam u sedmom, najstrožem paviljonu. Sve vreme sam bio u samici i bez prava da se s bilo kim družim ili pričam. Tu sam doveden direktno s kapije, uz obrazloženje da "prijemno odeljenje" preskačem jer sam osuđen pred Specijalnim sudom.“ Na izlazu iz "Zabele“ sačekalo ga je

Kristijan govori nekoliko jezika i često voli da citira Ničea. Do sada je preživeo 15 metaka, a ukupno je robijao više od jedne decenije u nekoliko evropskih zemalja.

dosta prijatelja koji su mu na poklon doneli – pancir.

Otkada je izašao iz zatvora, kaže da malo spava. Nije retkost da se probudi i zaputi se ka Starom železničkom mostu, odakle često skače.

 

Kristijanova renesansa

Od povratka na slobodu za Kristijana se čuje samo po dobru: imao je nekoliko zapaženih TV nastupa, vredno se bavio humanitarnim radom, ubedljivo trijumfovao na sportskim borilištima. Potpuno se posvetio ultimat fajtu, a svaki dan trenira po nekoliko sati.

Kristijan se oprobao u pravljenju koktela na humanitarnoj akciji koja je održana u novosadskom klubu "Studio“, a nedavno je sa operskom pevačicom Tamarom Nikezić su snimio epizodu serije "Kad na vrbi rodi grožđe“ u kojoj se njih dvoje pojavljuju kao specijalni gosti pored stalne ekipe koju čine Ivan Bekjarev, Jelica Sretenović, Jana Milić, Boris Milivojević, Boris Komnenić, Mihajlo Lađevac i mnogi.   U njoj se pojavljuju kao operska pevačica i njen verenik koji dolaze na audiciju u kafanu "Mali Pariz“, čiji su menadžeri Jelica Sretenović i Ivan Bekjarev. Tim povodom je, Saša Pantić, scenarista i producent serije, izjavio: "Naši gosti su se odlično snašli. Kristijan je bio prava atrakcija. Džentlmenski se ponašao prema svim damama na setu, a svim glumcima je platio piće.“

Trebalo je da nastupi u centralnom događaju na spektakularnom turniru borilačkih veština "Kejdž fajt" u "Beogradskoj areni“, ali je događaj otkazan zbog slabog interesovanja publike.

"Posle emisije "TV gerila" na Pinku, koja je, zahvaljujući mom gostovanju oborila sve rekorde u gledanosti, čuo sam da ljudi s Pinka imaju ideju da uđem i u šou "Farma" , izjavio je Golubović za "Press“. "Iskreno, pristao bih da uđem na "Farmu" kako bi ljudi konačno mogli da upoznaju kakav sam zaista. Ne želim da se više pojavljujem na stranama crne hronike, jer moja krimi priča je odavno završena. Voleo bih da u tom rijalitiju promovišem akciju vraćanja mladog sveta sa ulice u sportske hale, dvorane i sportska borilišta. Zvali su me svojevremeno da uđem i u "Velikog brata" s poznatim ličnostima“

Najavio je skoro pojavljivanje u prodaji autobiografije pod nazivom "Ja“, kao i knjige aforizama "Ja+“. Golubovićeva knjiga očekuje se s velikim nestrpljenjem, pošto je autor najavio pompezno: "Napraviću zemljotres! Senzaciju! Spremam knjigu u kojoj ću otkriti pozadinu svih važnih događaja u poslednjih 15 godina i raskrinkati sve "poštenjačine“. Otkriću ko je pripremio spisak za likvidaciju 300 važnih ljudi u Srbiji i Crnoj Gori, i ko ih je sprovodio. Više ništa neće biti isto, promeniću tok istorije!“

 Pojavljivanje Kristijanove autobiografije posebno će biti zanimljivo ako se ima u vidu da je njegov dugogodišnji prijatelj Milorad Ulemek Legija do sada objavio čak četiri knjige. Njih dvojica su, između ostalog, jedno vreme i zajedno ratovali na području Erduta. Jednom prilikom, Kristijan je za Legiju rekao:

"Ja poznajem Cemu. Kako je od Ceme nastao Legija, ne znam, ali očigledno je da je on ispao glineni golub i da je prevaren. Ne znam, možda je i sam kriv zbog toga. Preostaje mu da robija, ja sam svoje završio. Uglavnom, nije mi jasno šta mu se desilo. Dok smo se družili, uvek me je sputavao da pravim gluposti, kočio me kada sam hteo nekoga da prebijem, upucam...“

Rođen sam u Minhenu 30. novembra 1969. godine, iste godine koje se rodila moja rođena sestra Kristina, samo jedanaest meseci kasnije. Kakva je to sudbina da se začnem iz jednog jedinog pokušaja svoga oca da napravi sina i iste noći biva odveden na doživotnu robiju.Cela ova situacija nagoveštava tok neverovatnih događaja jednog života, mog života. Zapravo moja majka je te 69 godine bila trudna sa mojom sestrom koju je rodila na Bogojavljanje 19. januara i baš neposredno nakon porođaja, moj otac koji je baš u to vreme bio pod poternicom zbog oružane pljačke sa smrtnim ishodom, valjda sujetno ljut što nije dobio sina, tek svežu majku oplodi i istog jutra biva uhapšen i odveden na doživotnu robiju. Još dok sam bio embrion, stvari u mom životu su krenule naopako i tako nastaje predispozicija da dete od ranih dana nema oca kraj sebe u godinama kada je to najneophodnije...Prvi put sam sreo svog oca u nekom od prvih razreda osnovne škole, nakon njegovog spektakularnog bekstva iz tada najčuvanijeg zatvora u Nemačkoj u Minhenu. Klinac koji je odrastao bez oca, za kim je žudeo svaki dan u svom kratkom životu, stvara potajno u sebi heroja u vidu svog jakog tate, koji je bio predmet mog prosuđivanja i ideologije na krajnje ekstreman način. Na samom početku mog odrastanja, mnogo problema i komplikacija gledalo se olako, jer su veliki problemi postajali uobičajeni, a za koje se uvek nalazilo rešenje. Sudbina je negde bila upisana i vreme je počelo da teče, za mene malog dečaka, na krajnje neverovatan način...     Pokušaću da Vam dočaram neke od događaja iz burnog i nesvakidašnjeg života, kako bih ostavio trag, u vremenu, mojih uspomena. Svi oni koji imaju šta da kažu na moj račun moći će da se uvere ili razuvere u ono ko sam i kakav sam u biti. Ako je moguće da Vas uvedem i izvedem na peron života gde jedan jedini voz nema red vožnje, a prolazi kroz pakao i raj i većinu svojih putnika ostavi na stanicama patnje, muke, ponora, smrti... A retke vrati nazad pružajući im šansu da se na taj peron više nikada ne vrate.   - odlomak iz autobiografske knjige "Ja" Kristijana Golubovića, koja će se uskoro pojaviti u prodaji

Osim pisanog štiva, Kristijan Golubović namerava da napravi i izložbu svojih slika, koje, kako je navedeno na sajtu opisuju "buran život ovog umetnika". A šta se od njegovog slikarskog stvaralaštva može očekivati, poručuje sam Kristijan: "Većina slika odražava unutrašnju snagu duha, misli, nadanja, strahove... Posebnost ove izložbe je to što je atipična i van svih postojećih pravaca. Stil je nešto između Salvadora Dalija i Pikasa. Uglavnom su u pitanju crteži rađeni flomasterima na papiru“.