Istraga o Đinđićevom obezbeđenju
Istražni organi ispitaće ulogu Vladimira Vukosavljevića Keze (50) u funkcionisanju obezbeđenja premijera Zorana Đinđića, na čijem se čelu i on nalazio, u okviru predkrivičnog postupka za otkrivanje političke pozadine atentata na premijera, saznaje “Blic”.
Vladimir Vukosavljević bio je odgovoran za deo posla koji se odnosi i na obezbeđenje zgrade Vlade
- Vladimir Vukosavljević je bio zadužen za vrlo odgovoran deo posla koji se odnosi i na obezbeđenje zgrade Vlade Srbije i, iz nepoznatih razloga, pre atentata na premijera Zorana Đinđića, dao je ostavku. Da li se time htela izbeći odgovornost za događaje koji su usledili i šta se tu dešavalo ono je što se ispituje. Utvrđivanje činjenica u vezi sa tim može da bude od velikog značaja za dalji tok postupka u otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića. Vukosavljević je samo jedna od osoba koja je interesantna za dalji tok istrage, kaže izvor “Blica” upoznat sa istragom političke pozadine ubistva premijera.
Vukosavljević je za “Blic” u aprilu 2004. godine izjavio da je dao ostavku na mesto načelnika Odeljenja za obezbeđenja premijera, dan nakon pokušaja ubistva Đinđića kod hale ''Limes“, kada je uhapšen Dejan Milenković Bagzi, sada svedok saradnik.
- Tada sam svojim šefovima saopštio da neću da budem šef Odeljenja koje obezbeđuje Đinđića ako mi se ne pojača obezbeđenje i ako mi se ne daju odrešene ruke. Nisam hteo da božja volja upravlja obezbeđenjem, a o mojoj ostavci su znali svi koji su bili uključeni u taj posao, pa i premijer Zoran Đinđić, rekao je tada Vukosavljević.
Pokušaj ubistva kod hale „Limes“ bio je 21. februara 2003, a premijer Đinđić je ubijen na ulasku u zgradu Vlade Srbije devetnaest dana kasnije, 12. marta, u trenutku kada bezbednosne kamere na zgradi nisu radile i kada je bio zatvoren poseban ulaz u koji je moglo da se prođe vozilom.
- Predlagao sam da se podigne zid, zapreka kod zgrade Vlade, ali sam dobio odgovor da nema para za to. Kada sam tražio više ljudi, Milorad Bracanović, tadašnji zamenik načelnika Bezbednosno-informativne agencije, rekao je da je to u redu, ali posle tri dana je kazao da nema ljudi. Zahtevao sam da se poboljša naoružanje i da dobijemo rezervni blindirani automobil, pa sam dobio odgovor da mi nismo Amerika. Tražio sam da svi mi, uključujući i premijera, dobijemo pancire, ali se to nikada nije desilo, ispričao je Vukosavljević.
On je tada naglasio da su problemi u saradnji obezbeđenja premijera i BIA nastali sa imenovanjem Bracanovića za zamenika šefa tajne službe.
Kao što je poznato, Bracanović je postao zamenik šefa BIA nakon pobune Jedinice za specijalne operacije (JSO) novembra 2001. i bio je na toj funkciji do januara 2003. godine, kada je smenjen.
Istražni organi se posebno interesuju za pobunu JSO u okviru pretkrivičnog postupka za ispitivanje političke pozadine ubistva premijera. Inače, jedan od uslova pripadnika JSO da prekinu pobunu bio je da se Bracanović, koji je u vreme Slobodana Miloševića bio zamenik Milorada Ulemeka Legije zadužen za bezbednost, imenuje za zamenika šefa BIA.
Zanimljivo je da je Bracanović i pre toga napredovao 2001. godine, kada je sa mesta zamenika komandanta JSO postao šef Sedme uprave za tajno praćenje i prisluškivanje.
