"Kosovku devojku" očarao Mađar iz Like
Ona je čitav život provela na Kosovu, a metohijska pitomina podarila joj je lepotu s kojom je 1996. godine pobedila u Prizrenu na izboru za najlepšu "Kosovku devojku". On je jedan od retkih Mađara koji su živeli u ličkom kršu. Ta gorštačka priroda podarila mu je visprenost i čvrstinu, pa će uskoro diplomirati sociologiju i filozofiju, a kao vicešampion u kik boksu SR Jugoslavije, jedan je od svega desetak mladića koji su 1998. i 1999. na Kosovu čuvali američkog ambasadora Vilijema Vokera.
Teška sudbina balkanskih prostora tako je "zakuvala" da su dva rata i dva velika srpska pogroma morala da prođu kako bi se ovo dvoje mladih 32- godišnjaka, Danica Đorđević i Leo Fir pronašli i zavoleli i to u trenutku kada su oboje našli sigurnost u "trećoj zemlji" - Švajcarskoj.
- Upoznali smo se u jednoj diskoteci u Cirihu i čim sam je video, shvatio sam da je Danica moja zvezda do kraja života.
Od tada je prošlo deset godina, pa smo se dogovorili da smo dosta čekali i da je vreme da u januaru našu vezu uvedemo u "institucionalne okvire" i priredimo civilno i crkveno venčanje - smeje se Leo.
- Dosta smo čekali i odlagali to "pentranje po ludom kamenju" - veli uz širok, šarmantan osmeh ovaj mladić koji je rođen u Zagrebu, ali je do rata živeo sa ocem, čuvenim doktorom Ibro Firom, kao i četiri sestre i tri brata u ustaničkom ličkom mestu Srb.
- Kada se dogodila "Oluja" imao sam 17 godina i bio prinuđen da sam, razdvojen od porodice krenem ka Srbiji. Prelazio sam iz traktora u traktor i trebalo mi je skoro pola godine da, pošto sam stigao u Apatin, saznam šta mi je sa ostatkom porodice - veli Leo Fir koji o svojim životnim nedaćama priča mirno, držeći se one devize "nevolje me mogu učiniti samo čvršćim".
- Kako nisam imao dovoljno novca za školovanje u nekom većem gradu, po završeku srednje škole, upisao sam Filozofski fakultet u Prištini.
Zamislite samo moj šok kada sam iz Like uleteo na prostor u kome je vekovima vladala netrpeljivost između Srba i Albanaca.
Doduše, posle pet godina provedenih na Kosovu, ubeđen sam da su toj mržnji među narodima najviše kumovali političari - veli Leo Fir koji je od novembra 1998. godine, punih osam meseci bio u ličnom obezbeđenju šefa Verifikacione misije na Kosovu, američkog ambasadora Vilijema Vokera.
Na Vokera jednom pokušan atentat
|
- Prošao sam kompletan američki program obezbeđivanja ličnosti i Vokera sam obezbeđivao sa još desetak odabranih Srba i Albanaca sa Kosova - priča Leo koga potom niko iz srpskih službi bezbednosti nije čak ni pitao da li bi sličan posao radio i u Srbiji.
- Ne samo da me niko nije pitao, već sam imao i silne probleme i bezbednosne provere što sam bio Vokerov telohranitelj.
Ali, ponosan sam na taj posao, jer mi je bio zadatak da ciljanoj osobi sačuvam život i u tome sam uspeo - priča ovaj mladić.
I životnu priču Danice Đorđević je obeležio masovni pogrom Srba 1998. i 1999. godine, a zatim i jedna promašena ljubav ostvarena u Švajcarskoj.
- Sa tim čovekom sam dobila kćerkicu i to je sve. Ostavio nas je ubrzo po rođenju Natalije. Ona sada ima 12 godina, Leo joj je od početka predstavljao pravog oca - veli Danica.
Ovu porodicu, pre pet godina je uvećao i zajednički sin Petar, a planovi su da ne napuštaju Švajcarsku.
- Nedavno sam kupio kuću u Srbu, pa ću je preurediti da bismo dolazili preko leta, jer Danicu, krajolik Like mnogo podseća na rodnu Metohiju u koju iz poznatih razloga ne može da ide. Međutim, planiramo da živimo u Švajcarskoj, pre svega kako bi svojoj deci omogućili onaj život koji mi nismo imali. Ne trebate da sumnjate da će nam i Lika i Kosovo uvek biti u srcu - kaže ovaj mladi, zaljubljeni par.
Slagao da se zove Žarko
Njen zagrljaj mi je bio dovoljan odgovor - priseća se Leo i dodaje da su ga odmah prihvatili i njeni roditelji, rođeni Prizrenci. |
