Emil Vlajki - hodač po žici

Izbori koji su prošlog meseca održani u Bosni i Hercegovini izbacili su na političku scenu Republike Srpske jedno potpuno novo, ali široj javnosti ne i nepoznato lice. Potpredsednik Srpske iz reda hrvatskog naroda u naredne četiri godine biće univerzitetski profesor i intelektualac dr Emil Vlajki. Uoči izbora, on se izjasnio kao Hrvat, a onda je kao kandidat Narodne demokratske stranke, partije za koju već godinama glasaju isključivo Srbi, uspeo da osvoji ukupno 6.101 glas, što mu je bilo dovoljno da pobedi ostale kandidate iz hrvatskog naroda i završi u potpredsedničkoj fotelji.

Emil Vlajki

Iako je već decenijama dobro poznat na teritoriji bivše Jugoslavije, njegov aktivniji angažman u javnom životu, nakon pauze koju je napravio dok je boravio u inostranstvu, počinje pre dve-tri godine, kada je u svojstvu univerzitetskog profesora počeo da se oglašava u banjalučkim medijima iznoseći teze o islamizaciji BiH, belosvetskim zaverama protiv Srba i potrebi da se sačuva Republika Srpska.

Mnogo kontroverzi izazvao je svojom kandidaturom za potpredsednika iz reda hrvatskog naroda, a nastavio je da ih izaziva i posle izbora svojim izjavama da će se boriti protiv islamizacije i unitarizacije BiH, ali i za stvaranje trećeg entiteta i kreiranje paralelnih veza RS i Hrvatske.

Rođen je 4. maja 1942. godine u Splitu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a u svojoj biografiji navodi da je rođen u staroj dubrovačkoj porodici. Studirao je politikologiju na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka, a istvoremeno je pohađao i Ekonomski fakultet. Obe škole završio je u roku. Magistrirao je u Francuskoj 1968, a doktorirao tri godine kasnije.

Univerzitetsku karijeru počeo je sedamdesetih na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. Na tom fakultetu je biran u sva zvanja. U Sarajevu je živeo i radio do decembra 1992. godine, da bi tada izašao iz ratom zahvaćenog grada i završio u Beogradu gde se nije dugo zadržao.

Iselio se u Kanadu gde je živeo do 2002. godine, radeći na univerzitetima Jejl, Montreal, Laval i Otava. Nakon toga je živeo i radio u Francuskoj i predavao na iniverzitetu u Leuvenu, a jednu školsku godinu predavao je i u Belgiji. U Republiku Srpsku je došao početkom 2006. godine gde je počeo da predaje na Nezavisnom univerzitetu Banjaluka, Filozofskom fakultetu u istočnom Sarajevu i na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.

Sarajevski mediji su nedavno preneli citate, kako je navedeno, iz jednog njegovog eseja u kojem govori o svojoj prošlosti. Vlajki piše da je njegov otac Lujo, Hrvat, i nekoliko njegovih prijatelja odlučilo da se oženi Jevrejkama na početku Drugog svetskog rata kako bi ih otrgli od smrti.

"Moja majka Bea Aškenazi je preživela, ali ne bez opasnosti. Iako udata za ne-Jevreja,

na ulici je morala nositi traku sa žutom Davidovom zvezdom. U tri navrata je bila internirana širom istočne Evrope. Otac ju je nekako pronalazio i spasavao. Porodica moje majke nije bila te sreće.

Skrila se u nekoj napuštenoj kući, ali ne zadugo. Susedi su javili da su jednog jutra došli nacisti, na silu izvukli moju baku, dedu i dve mlađe majčine sestre. Susedima se učinilo da se baka i deda, plačući, mole. Ali, Jahve, jevrejski bog, očito ih nije uslišio pošto niko od njih više nikada nije bio viđen", napisao je Vlajki.

Trenutno nije oženjen, a neke, prilično pouzdane, informacije, govore da je pre rata bio oženjen kćerkom jednog oficira nekadašnje JNA sa kojom se razveo. Jedno vreme bio je i neka vrsta savetnika pokojnog Slobodana Miloševića, što mu sada često spočitavaju oni koji hoće da ga oblate, naročito na sarajevskoj društveno-političkoj sceni. A teze koje iznosi uvek izazivaju burne reakcije.

Jednom prilikom je rekao da je BiH "korumpirana i mafijaška država", koja je pod protektoratom, što predstavlja rezultat delovanja međunarodne zajednice, koja je "prvo ovu zemlju zavadila do krvi, nakon čega je napravljen mir, koji u stvari znači kolonizaciju zemlje".

Emil Vlajki je izuzetno plodan pisac. Objavio je više stotina naučnih, stručnih, publicističkih i novinarskih tekstova. Naredne četiri godine sedeće u kabinetu koji je iznad Dodikovog.

Ostaje da se vidi kako će balansirati između borbe za srpske nacionalne interese, što je dosad radio, i hrvatske što bi, na funkciji na koju je izabran, trebalo da bude njegov glavni zadatak.