Vruć krompir za Hrvatsku?

Ako bi ovih dana opet aktuelni "Slučaj Vasiljković" barem nagnao australijski sistem da se bolje pozabavi domaćom legulativom i praksom u oblasti ratnog zločina, i to bi bio uspeh za ovo društvo. Ovo se tiče pravne regulative celokupnog procesa, od početne istrage sumnji da je australijski državljanin počinio takvo krivično delo, do konačnog, eventualnog, izvođenja pred sud pravde.

Kratka radost: Kapetan Dragan

 

Sud u Sidneju danas treba da okonča dvodnevnu raspravu o Vasiljkovićevoj žalbi na presudu po njegovoj tužbi protiv ovdašnjeg dnevnika "Australijen".

U prvom stepenu, on je parnicu izgubio, a optužbe protiv njega u novinama, deo njih, prihvaćene kao verodostojne. Ovih dana, dakle, sud treba da potvrdi da li se uprkos novim elementima smatra da su novinarski navodi, ili deo navoda, u tekstu o Vasiljkoviću istiniti ili ne.

Ako mu i žalba bude odbačena, on će izgubiti skupu parnicu koju je poveo. Ali, to nije rešenje njegovog problema ili eventualne odgovornosti. Nije šala biti u novinama proglašen "komandirom odreda smrti". U tom slučaju, pitanje je šta će sistem učiniti dalje. Da li će to biti povod da zvanični organ vlasti (policija?) valjano istraži njegovu prošlost.

Dosad se to niko nije setio. Australija se, čini se, oslonila jedino na svoju međunarodnu obavezu proisteklu iz Ženevske konvencije tako što će zastupati Hrvatsku u postupku njegovog izručenja. Time je vruć krompir prepušten Hrvatskoj i jedino domaćim organima koji su dužni da je predstavljaju na sudovima (ponovo krajem ovog meseca).

Šta bi se desilo da Vasiljković nije tužio? Da li bi se vlasti zadovoljile samo zastupanjem druge države? Šta bi se desilo ako u tom procesu sudovi odbace hrvatski zahtev? Jer, to ne bi automatski značilo da nema osnova za istragu, već samo da nema osnova za ekstradiciju. Šta će se desiti ako hrvatski zahtev ipak bude odbačen, a Vasiljković izgubi u parnici protiv "Australijena"? Ili obrnuto? Je li kriv ili je prav? To danas ovde niko ne zna.

Jedini ishod ovog paralelnog procesa koji po Australiju nije konfliktan, osim po teškom pitanju ljudskih prava, jeste da ovdašnji sudovi daju za pravo i Hrvatskoj i "Australijenu".
U tom slučaju, međutim, ostaje gorak okus, najpre kod Vasiljkovića: posebno ako je nevin, da ga je rođena država ostavila na cedilu. A zatim i kod građana Australije: da ta država nije učinila ništa da sebe i njih (raz)uveri da li među njima šeta ratni zločinac.

Prošle godine, malo nakon što je Federalni sud odbacio zahtev za izručenje i pustio Vasiljkovića na slobodu, čekalo se šta će reći Visoki sud o australijskoj žalbi u ime Hrvatske.

Da je taj sud onda, takođe, odlučio negativno o ekstradiciji, Vlada Australije imala bi veliki problem. Ovo je, tada, za nacionalni ABC radio rekao profesor Mark Jeras, nekada u tužilaštvu Suda u Hagu, a danas predavač međunarodnog prava na Univerzitetu Novog Južnog Velsa.