Živojin spasao 600 Bošnjaka
Vreme još nije overilo ratnu istoriju pored leve, bosanske obale Drine od Skelana do Bratunca, a samim tim i jedan pasus iz proleća 1992. godine kada je, najviše zahvaljujući smelosti jednog Srbina, više od 600 Bošnjaka iz sela Daljegošte izbeglo trogodišnji pakao života u Srebrenici i stradanje u Potočarima.
Umesto, kako im je ratna sudbina predodredila da krenu u izbeglištvo prema Srebrenici, Bošnjaci iz ovog brdovitog sela su na nagovor i uz pomoć Srbina Živojina Jašića (50), krenuli na suprotnu stranu - prešli su Drinu i ušli u Srbiju, gde su ih čekali autobusi i odveli u svet.
Danas, u Sarajevu, Švedskoj, Danskoj i još nekoliko evropskih i prekookeanskih država žive mnogi bivši žitelji sela Daljegošte i njihovi potomci. A čovek, koji je iste te 1992. godine od strane nekih svojih saboraca osuđen na smrt zbog izdaje, a od strane nekih Bošnjaka optužen za progon i dalje radi molerske poslove pored Drine i živi sa uverenjem da je tog 16. maja 1992. godine učinio dobru stvar kad je 600 ljudi spasao od ratne oluje koja je već zahvatila okolna sela i istočnu Bosnu.
Onomad, 7. novembra, na terasi jedne neistarošene kuće u brdima sela Daljegošte,
Ne zanimaju ga reakcije
Živojin kaže da prvi put priča novinarima o onome što je učinio u maju 1992. godine i da ga ne interesuju reakcije. |
sedeli su Živojin Jašić i vlasnik kuće i starosedalac Edhem Omerović (57). Uz čašicu kruške, ispričali su reporteru "Vesti" kako su tog proleća zajedno odlučili da je bolje dogovorom spasavati glave, nego puškama čuvati selo.
- Bilo je to ludo vreme. Jedna greška i ode glava. Video sam da je počeo belaj, da ne možemo spasti selo, a da je put prema Srebrenici opasan. Prihvatio sam ponudu Živojina i krenuli smo preko mosta, u Srbiju. Ma šta ko danas rekao, mislim da je to bila dobra odluka i da su zahvaljujući i Živojinu mnoge glave spasene - kaže Edhem, koji danas živi na relaciji Daljegošte - Sarajevo, gde je stambeno i materijalno zbrinuo četvoro dece.
- Iako su me zbog posredovanja u prebacivanju Bošnjaka u Srbiju osuđivali i moji Srbi i mnogi Bošnjaci, ja bi danas isto učinio! - reče Živojin.
Ratni bosanski požar, koji je buknuo u Sarajevu, brzo je stigao do Drine. Posle ubistva Gorana Zekića (8. 5. 1992. godine u Srebrenici) tadašnjeg poslanika u Skupštini Bosne i Hercegovine, većina Srba napušta ovaj grad koji vojno kontrolišu Bošnjaci. Srbi zauzimaju Skelane. Okolne seoske skelanske mesne zajednice su još uvek bile u sistemu mešovitih seoskih straža u nadi da će rat zaobići njihova sela.
Nema donacije za kuću
Kao i mnogi Srbi pored Drine, kojima je rat "uzeo" kuće, Živojin je u više navrata tražio donatore za obnovu očeve kuće. Međutim, nije uspeo:
|
Međutim, rat je bio jači od želja Srba i Bošnjaka da i dalje hodaju zajedno po makadamskim putevima. Slušajući više reči iz Srebrenice nego iz Skelana, većina Bošnjaka je krenula u izbeglištvo prema Srebrenici i Tuzli. Na isti put spremalo se i više od 600 Bošnjaka iz sela Mala i Velika Daljegošta.
Onda je došlo do preokreta, jedinstvenog, pored leve obale Drine od Foče do Zvornika. Živojin Jašić, rodom iz obližnje Bosanske Crvice, odlučio je, u dogovoru sa komandantom Teritorijalne odbrane Skelani, pokojnim Markom Milanovićem da ponudi Bošnjacima iz Daljegošta drugi, neuporedivo sigurniji izbeglički put - prema Srbiji.
- Zajedno sa četvoricom drugova, koji su bili naoružani kao i ja, otišli smo u selo i pronašli Edhema Omerovića, za koga smo znali da je glavni u selu i da se njegova reč sluša. Predložio sam mu plan da spase ljude mogućih barikada i svega drugog na putu do Srebrenice. Jednostavno, lepo sam im objasnio: muslimani drže Srebrenicu, Srbi drže Podrinje i Skelane, pa vi, ako hoćete ja ću vam obezbediti slobodu, ne morate da ginete.
- Dobro sam shvatio situaciju, video da nemamo šansi da odbranimo selo. Posle još jednog razgovara sa Milanovićem pozvao sam ljude i krenuli smo prema Srbiji - priseća se Edhem.
- Stao sam na čelo te muslimanske kolone. Ja sam im svojim životom garantovao da će bezbedno preći skelanski most. Znam, bilo je opasno, bio sam izložen raznim pogledima mojih Srba, ali nisam hteo da odustanem - priča Živojin.
- Jeste, Živojin je bio na čelu te kolone. Prešli smo most, ušli u autobuse i otišli dalje. Moram priznati, neki mlađi ljudi su ostali u šumama. Oni su mislili da mogu odbraniti selo. Žao mi je što su mnogi od njih poginuli, ali i radostan sam što su svi drugi preživeli.
Živojin kaže da se ubrzo posle toga, kad su pored leve obale Drine, počele da padaju
Lojalnost
Ne želeći da prosuđuje ni o čijoj hrabrosti i kukavičluku pored leve obale Drine početkom i tokom rata, jedan od Srba iz Skelana kaže da je suština nekih događaja u jednom: |
srpske žrtve, susreo sa žestokim pretnjama zbog spasavanja Bošnjaka iz Daljegošta.
- Preki vojni sud u Skelanima osudio me na smrt. Ipak, nisam se uplašio te pretnje. Znao sam da smo moj komandant i ja učinili pravu stvar. I dalje sam bio u ratu, i dalje sam bio borac srpske vojske i kraj rata dočekao na ratištu na sasvim drugom kraju Bosne. Moj ratni put bio je pravi, vojnički, i ja se ponosim njime - kaže Živojin.
Edhem je, priča, otišao u Sarajevo i tamo se dobro snašao. Razvio je preduzimački posao, kupio lepo parče zemlje, sagradio kuću, oženio dva sina, udao dve ćerke... Posle svega, vratio se u rodno selo, da, kako kaže, malo predahne...
- Svašta se pričalo o tom događaju. Ipak, ja ću ponovo otvoreno reći, pa neka mi kaže ko šta hoće:
"U tom trenutku, Živojin nas je spasao" - kaže Edhem.
Živojin i Edhem kažu da su i tokom i posle rata često optuživani da su uzeli novac za evakuaciju Bošnjaka preko Drine.
- Tih je priča bilo i biće ih, ali one nemaju veze sa istinom. Ja bih svim tim što pričaju takve priče postavio pitanje - šta bi bilo sa njima da su otišli prema Srebrenici? - kaže Edhem.
