Ispovesti Srpkinja silovanih u Sarajevu (2)
Novinska agencija Srna počela je da objavljuje ispovesti Srpkinja koje su tokom građanskog rata u BiH 90-ih godina silovali muslimani – pripadnici Armije BiH, komšije i poznaninici.
Stanovi za silovanje
Poseban metod terora u Hrasnici i Sokolović Koloniji bilo je silovanje srpskih žena od 16 do 60 godina, a u toku prve dve godine rata (1992-93); za vreme najvećih ubistava i progona Srba u tim naseljima kod Sarajeva silovano je više desetina žena.
Ipak, zbog moralnih obzira vrlo teško se dolazi do podataka i pristanka na svedočenje - stoji u prijavi MUP-a Rogatica i Bijeljina protiv 39 pripadnika Armije BiH u Hrasnici i Sokolović Koloniji.
U krivičnoj prijavi od 12. jula 1996. godine pominju se imena 12 silovanih Srpkinja iz Hrasnice i Sokolović Kolonije, među kojima je i jedna učenica, koja je ubijena nakon silovanja.
Silovanja su vršena u za to pripremljenim stanovima, ali samo za interne potrebe, tj. "za elitu komande Četvrte motorizovane brigade", zatim prilikom upada u stanove i u kancelarijama zatvora.
U sastavu Četvrte motorizovane brigade bili su "hosovci", to je 15 ljudi pod komandom Hajrudina Fazlića - Bate, a logor je bio na stadionu "Famosa" i u školi "Aleksa Šantić".
Silovane su B.M, Z.H, M.Ž, S.M, Z. K, B.P, S.M, B.H, R. M, S. V, M.D, i učenica B.L. Jedna od silovanih (S.M.) je uhapšena, jer joj je u stanu nađena dečija igračka "voki-toki", a u hrasničkom zatvoru je provela 18 meseci.
Pretresi stanova vršeni su po nalogu komande Četvrte motorizovane brigade, čelni ljudi su bili Enes Zukanović, a posle Fikret Pljevljak (tokom 1992), pretresima i pljačkom rukovodili su komandir vojne policije Admir Šabović, njegov zamenik Nermin Bajramović - Baki, saradnici i izvršioci vojni policajci Pero Šutalo - Ustaša, Mirsad Sarajkić - Kuba, Mirsad Bašalić - Cinci, Fehim Belko, braća Senad i Samir Agić - zvani "miševi", te Munib Hodžić - Muna, Edin Kapetanović - Kina, hosovci na čelu sa Hajrudinom Fazlićem - Batom.
Javne kuće za internu upotrebu su bila dva stana, gde su dovođene pretežno devojke i mlađe žene - od 16 do 20 godina za komandni kadar, jedan stan iza škole "Aleksa Šantić" i drugi preko puta visočke prodavnice u Hrasnici.
Glavni organizator za privođenje devojaka bio je islednik u hrasničkom zatvoru i oficir bezbednosti - bivši piljar Mustafa Gegaj. On je za svoje potrebe privodio za jednu noć više, pretežno maloletnih devojaka - jedna mu je spremala hranu, druga ga služila na kolenima, treća spremala stan, a nad četvrtom se seksualno iživljavao.
U stanovima su silovanja vršila maskirana lica, pa se pretpostavlja da su to bili poznanici i komšije - stoji u prijavi.
Žrtva B.P. silovana je u pripremljenom stanu, po nju su došli vojni policajci Suad Dedović - Ciko, Adnan Memić - Kefa, sa još dvojicom nepoznatih, pod izgovorom da je vode na saslušanje u policiju, ali su je odveli u stan i naizmenično silovali.
Silovanja u zatvoru
Silovanja su vršena u kancelarijama uprave zatvora. Pored kancelarije upravnika zatvora nalazila se prostorija sa dva kreveta koja su služila za silovanja.
Privođenjem Srpkinja i seksualnim iživljavanjem bavili su se pojedinci iz komande Četvrte motorizovane brigade - Mustafa Gegaj, Suad Dedović, Hamo Lokvančić - Brile, Mirsad Sarajkić - Kuba. Oni su više puta u stan Hame Lokvančića dovodili D.Č. i B.G. koju su prvo tukli, a onda su je silovali Hamo, Suad i još trojica neidentifikovanih muškaraca.
Učenica B.L. je stanovala kod prijateljice muslimanke M.K. u Hrasnici kada je grupa pripadnika Četvrte motorizovane brigade - Haris Ibrahimović, Pero Šutalo - Ustaša, Suad Dedović - Ciko, Albin Lokvančić - Done - u noći krajem maja i početkom juna 1992. organizovala žurku u stanu u Školskoj ulici, Lamela 5, u Hrasnici, gdje su priveli B.L., silovali je i ubili iz vatrenog oružja.
Ubistvo je pripisivano Harisu Ibrahimoviću, koji je posle, navodno, kratko bio u muslimanskom pritvoru, ali je pušten, jer je "dokazano" da je B.L. uzela Harisov pištolj i izvršila samoubistvo, dok se u Hrasnici pričalo da ju je ubio Pero Šutalo - Ustaša, nakon silovanja.
Leš učenice B.L. nađen je u garaži Save Mandića, u ulici Hrasnički put, zakopana je blizu mosta, pored puta koji vodi prema muslimanskom groblju na Kovačima.
Ženu čiji su inicijali S.M. uhapsili su u maju 1992. (sa 15-godišnjim sinom); privedena je u kancelariju Harisa Ibrahimovića, uhapsili su je Suad Dedović, Albin Lokvančić, Tucaković - zvani Čičak, a optužba je bila da je "snajperista, da ima radio-stanicu".
Sa sinom su je prebacili u svlačionicu Rukometnog kluba "Famos", tu doveli grupu muslimana, njenih sugrađana, oba pola i svih uzrasta, koji su je kao Srpkinju i "četnikušu" pljuvali i psovali. Više puta noću odvođena u zatvorske kancelarije, gde je seksualno zlostavljana.
Udovica S.M. (majka dvoje dece) uhapšena je 8. avgusta 1992. pošto su joj našli dečiju igračlu "voki-toki" pri pretresu. U vojnoj policiji je ispitivao Nezir Agan, optužujući je da to "nije igračka, već radio-stanica", a od nekih muslimana kasnije čula je da je uhapšena kako bi joj se oduzeo stan, u koji je odmah po njenom hapšenju uselio Fehim Belko.
U prijavi se navodi da postoje indicije da je silovana, ali ona to nije priznala. Tučena je i zlostavljana.
Prema toj krivičnoj prijavi, zatvor za Srbe u Hrasnici bila je fiskulturna sala škole "Aleksa Šantić". Sa grede su visili logoraši. Tukli su ih džakom punim olova, gvozdenim šipkama, vezivali oko stolice u klupko, pa tukli...Šef logora bio je Amir Šabović.
Tu su i zatvori: samački hotel, garaže između dva nebodera. Huso Mujanović je bio upravnik.
U blizini je bio rovokopač za odvoženje i ukopavanje leševa, kojim je upravljao Šefik Lokvančić. Leševe je odvozio u pravcu izvora Bunice i na druga mesta noću.
(nastavak sutra)
