U Srbu se pekli vo i morski pas!
Nekoliko desetina naših zemljaka, zaposlenih mahom u Švajcarskoj, priredili su proteklog vikenda nezaboravan provod svojim zemljacima, i Srbima i Hrvatima, u ustaničkom ličkom mestu Srb, kod Gračaca. Uz već tradicionalne "đakonije" - pršut, ličke sireve, vino i rakiju - ovo druženje "začinili" su uz vola na ražnju teškog oko 400 kilograma, tek ulovljenog morskog psa i urnebesnu, dvočasovnu, svirku "Mećave" - trubačkog orkestra iz Srbije!
- Ma i te kako se slažu morski pas i srpska truba. A što se ne bi slagali - uz smeh pita inicijator, sad već tradicionalnih okupljanja dijaspore u Srbu, Željko Rašuo.
Ovaj biznismen iz Švajcarske pre tri godine je došao na ideju da Švajcarcima, ali i našim ljudima u ovoj i drugim evropskim zemljama priredi nekoliko dana druženja, ali i neposrednih poslovnih kontakata. Počeo je da peče šljivovu rakiju koju je nazvao po baki - "didara" i svako na kraju večeri dobije po flašu koja je ujedno i pozivnica za sledeću godinu.
Razglednice i majice
Već drugu godinu zaredom, svi učesnici ovog druženja su imali obavezu da nose za ovu priliku, posebno izrađene majice, a Srb je, zahvaljujući preduzimljivim organizatorima, prvi put u svojoj istoriji dobio i razglednicu. |
- Nažalost, mnogo ljudi je u poslednjem trenutku otkazalo dolazak, tako da smo morali da otkažemo autobus. Međutim, ako je bilo manje naših ljudi iz dijaspore, onda je sve više meštana ovog dela Like kojima očigledno ovakve manifestacije nedostaju. Zato smo ove godine slavlje i priredili u hotelu koji je već dvadesetak godina zatvoren - priča Željko.
Njegov prijatelj iz Švajcarske koji se pre tri godine vratio u Zadar, Bruno Veber uz skroman smešak priznaje da je on "krivac" što su se mesari koji su pekli vola, dobrano preplašili kada su videli morsku neman.
- Morski pas je težak oko pet kilograma i ulovio sam ga pre nekoliko dana. Jedino mi je žao što nisam imao vremena da jurim "kapitalca", ali polako, biće prilike.
Prošle godine sam obećao da ćemo, uz vola i janjad, jesti i ovo morsko čudovište, pa nije bilo šanse da pogazim reč. I ove godine je "palo" jedno obećanje, ali da ne otkrivam ništa pre vremena - priča Bruno.
Jedan od najuspešnijih Srba u Bazelu i okolini, Rado Petković, priznaje da je oduševljen druženjem.
- Suštinski, tako nam malo treba da bismo bili srećni, ali tempo života je takav da jednostavno nikad nemamo vremena za sebe. Evo, ove godine zbog poslovnih obaveza nisam imao vremena da idem na odmor. Zato sam ova dva dana u Lici iskoristio da napunim baterije, a uz ovakve prijatelje i ovako lepu prirodu to je zaista moguće - priča Rado.
S ovom ocenom potpuno je saglasan i Slobodan Marić koji je već 25 godina u Švajcarskoj i drži jedan od najvećih servisa za opravku kafe-aparata.
- Prvi put sam u Srbu i na ovoj fešti i zaista je onako kako su mi prepričavali - fenomenalno. Poenta i jeste druženje i opuštanje, ali i mogućnost da napravimo neki poslovnik kontakt - veli Slobodan, koji u Bazelu živi sa suprugom Biljanom i troje dece Teodorom, Kristinom i Mihajlom.
Patrik i "Đurdevdan"
Holanđanima se dopala balkanska zabava
Među gostima iz inostranstva bili su i Holanđanin Patrik Kajzer i njegova supruga Marijana. Ovaj bračni par je prvi put u životu imao prilike da prstima jede pečenog vola, ali i da bude na samo 10-ak centimetara od trubačkog orkestra.
|
