Vratite Srbe - uslov za ulazak Hrvatske u EU

Reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, procesuiranje ratnih zločina, izbeglička i manjinska pitanja i puna saradnja sa Haškim sudom ostaju ključni uslovi za pridruživanje Hrvatske EU, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Što se tiče manjinskih prava, ona se najviše odnose na Srbe.

Vratite im imovinu i dajte im penzije: Izbegli Srbi u akciji "Oluja"

 

Naime, poslednji izveštaj Evropske komisije o Hrvatskoj, koji će biti objavljen 9. novembra, mogao bi, kako saznaje hvatski list "Globus" iz dobro obaviještenih diplomatskih izvora, da donese neke veoma dramatične, neočekivano loše novosti.

Barozo je probio je balon integracijske euforije izjavom da Hrvatska neće dobiti datum sve dok se ne okonča pregovarački proces. Bez datuma, ne vidi se konačni cilj, niti kad će on biti dostižan piše "Globus".

Evropska komisija i dalje želi dokaze koje Hrvatska mora da isporuči što pre.

Barozo nedostatak datuma pravda unutrašnjim dogovorom Unije koji nije striktno vezan za Hrvatsku, ali kandidatkinju za broj 28. u Uniji čini dodatno nervoznom.

Poslednji inspekcijski izveštaj biće, kako saznaje "Globus", mnogo oštriji jer se objavljuje pred sam kraj pregovora.

“Završetak pregovora moguć je sledeće godine, ali ako Hrvatska pojača napore”, rekao je Barozo, ističući da je Hrvatska napravila veliki napredak, ali da je ostalo “puno izazova u najtežim poglavljima: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, procesuiranje ratnih zločina, te izbeglička i manjinska pitanja i puna saradnja sa Haškim sudom ostaju ključni za pridruživanje EU”, kazao je on,

Barozo je posebno naglasio da su potrebni dokazi o sprovođenju reformi. Dokazi, to znači da više nije dovoljno davati obećanja da će se situacija promeniti nabolje.

Sada je trenutak, poručuju briselski funkcioneri, da se zbroje svi računi i reši sve sa čim se godinama (ili decenijama) odugovlačilo.

Naime, uz prepoznavanje činjenice da je Hrvatska vrlo konkretno krenula u obračun sa korupcijom, i podatak da situacija sa brodogradilištima još nije obećavajuća, novi izveštaj iz Brisela zabeležiće da Hrvatska nije dovoljno uradila po pitanju zaštite manjina, odnosno, “da prava i slobode treba još ozbiljnije shvatiti nego što se to shvata u Hrvatskoj”, kako je to hrvatskim sagovornicima nedavno predočio jedan visoko rangirani zapadnoevropski diplomata.