Karadžić osporio iskaz zaštićenog svedoka
Na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću danas je zaštićeni svedok "KDZ 166" završio svedočenje o nekoliko incidenata granatiranja Sarajeva u kojima je on učestvovao u istragama kao kriminalistički tehničar.
Zaštićeni svedok detaljno je opisao ulogu forenzičkog tehničara u istragama, a to je fotografisanje lica mesta, pravljenje skice, pisanje kriminalističko-tehničkog izveštaja i pribavljanje dokaza sa lica mesta, koji se prosleđuju potom dalje na veštačenje.
Karadžić je tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe osporavao zvanične izveštaje sa mesta incidenata, između ostalog o pravcu doleta projektila. On je pitao svedoka zašto sa mesta incidenata nema nijedne fotografije delova tela i forografija žrtava jer je, kako je rekao, uobičajeno u doba mira da se fotografiše kredom ucrtano mesto na kome je ležala žrtva.
Svedok je odgovorio "da, Vi ste u pravu" pojasnivši da kada se desi jedan stravičan događaj u kome ima ranjenih ljudi, tada preživeli sugrađani žele da pomognu i što pre prebace do najbliže bolnice ranjene.
"To je pitanje života i smrti", kazao je zaštićeni svedok. Međutim, Karadžić je ponovio da mu je "nejasno vidno odsustvo forenzičkih dokaza sa lica mesta" rekavši svedoku da "ipak ste krivične istrage radili nešto drugačije nego u miru".
Predsedavajući Sudskog veća O-Gon Kvon upozorio je Karadžića da mora da bude efikasniji i da previše vremena troši na utvrđivanje smera iz kog je došao projektil i ucrtavanja u mapu tih pravaca. Zaštićeni svedok je radio na više od 100 predmeta granatiranja i snajperskih incidenata u kojima su povređeni civili, a njegovo svedočenje odnosi se na sedam od ovih slučajeva - šest slučajeva granatiranja i jedan snajperski incident.
Svedok je odgovarao na pitanja u vezi granatiranja na Dobrinji 4. februara 1994. godine, kada je osmoro ljudi poginulo, o granatiranju Trga međunarodnog prijateljstva 16. juna 1995. godine, granatiranja 24. maja 1995. godine u ulici Safeta Zajke, kada je dvoje ljudi poginulo i nekoliko ranjeno i Majdanskoj ulici, gde su dva civila poginula i šestoro ranjeno kao i granatiranja u Hrasnici 7. aprila 1995.
Za sva ta granatiranja optužena je Vojska Republike Srpske. Karadžić je upitao svedoka da li može da kaže da se u svim tim izveštajima nije utvrđivao pravac ispaljivanja projektila i distanca, što je zaštićeni svedok potvrdio, čime je završeno njegovo svedočenje.
Suđenje Karadžiću nastavlja se sutra izvođenjem novog svedoka optužbe.
Bivši lider bosanskih Srba optužen je pred Haškim tribunalom za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH (1992-1995).