Crna Gora ne da izbeglicama državljanstvo
Rešavanje statusa raseljenih u Crnoj Gori bio je jedan od uslova vizne liberalizacije. Međutim, taj proces sporo teče, a šanse da se dobije crnogorsko državljanstvo i posle 15 godina života u toj zemlji gotovo da ne postoje.
"Došao sam iz Sarajeva pre 15 godina sa ženom i dvoje dece“, počinje svoju izbegličku priču Mile Pljevančić. Iako živi u Podgorici i planira da tu ostane do kraja života, Pljeančić mora da se zadovolji statusom stranca sa stalnim nastanjenjem, što je u praksi jedino realno rešenje pravnog položaja raseljenih lica u Crnoj Gori.
"To su mi isto dobri uslovi - imam osiguranje, imaš da se prijaviš na biro, zaposlenje, lečenje - sve imaš, samo što nisi državljanin“, kaže Mile. On je jedan od 5.800 raseljenih iz bivših jugoslovenskih republika, koji žive u Crnoj Gori. Pored njih, utočište u toj zemlji našlo je i 11.000 ljudi sa Kosova.
Pošto je Evropska unija viznu liberalizaciju uslovila rešavanjem njihovog pravnog statusa, crnogorske vlasti omogućile su im da raseljeničku legitimaciju zamene ličnom kartom za strance.
"Treba istaći da je do 18. oktobra zahtev za odobravanjem stalnog nastanjenju MUP-u podnelo 321 raseljeno lice i 179 interno raseljenih, a do sada je odobreno 137 lica - od toga: 81 raseljeno i 46 interno raseljenih lica“, kaže pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Osman Subašić.
I dok u crnogorskom MUP-u tvrde da su uradili sve što je bilo do njih, Evropska unija nije zadovoljna. To potvrđuje i šef Delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori Leopold Maurer.
"Ono što mi vidimo jeste veoma spora implementacija i zbog toga nije zadovoljavajući podatak da je, do sada, svega 100 ljudi od ukupno 16.000 ljudi, dobilo dozvolu za stalno nastanjenje. Mi smo u kontaktu sa vlastima, i pritiskamo ih da moraju biti odlučniji u ovoj oblasti“, kaže Maurer.
Stanje nije bolje ni kada je reč o sticanju crnogorskog državljanstva. Za 18 godina, svega 500 od skoro 6.000 raseljenih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske dobilo je pasoš Crne Gore.
"Većina njih je u braku sa crnogorskim državljaninom. Inače, državljanstvo u Crnoj Gori se ne daje lako. Kriterijumi su veoma strogi. Shodno važećim pravilima, raseljeni imaju jako male šanse da dobiju crnogorsko državljanstvo“, kaže Leopold Maurer.
Direktor Zavoda za zbrinjavanje raseljenih Željko Šofranac poziva se na praksu u evropskim zemljama. "Verujem da je vrlo mali broj uspeo da dobije veći obim prava. Dobili su neki tih prvih godina, ali s obzirom na to šta se dešava u Francuskoj i Italiji, mislim da su ta prava na nivou da budu zadovoljni, a da u zemljama odakle potiču sada je taj obim prava mnogo veći i mislim da im se ovde više pruža nego što im se može pružiti u zemljama zapadne Evrope.“
Crna Gora pravni status osoba iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova i Metohije mora da se reši do novembra naredne godine. Ako ne ispoštuje taj rok, dobiće preko 16.000 stranaca sa ličnim kartama, bez prava glasa i političkog udruživanja.
