BiH ne da Karadžiću dokumenta za odbranu
Sudsko veće Haškog suda, koje vodi suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, pozvalo je vlasti BiH da podnesu izveštaj o svojim aktivnostima u vezi dostavljanja dokumenata koje je Karadžić više puta tražio od BiH, saopšteno je danas iz Haškog suda.
Sudsko veće je zatražilo da izveštaj o aktivnostima BiH bude dostavljen do 15. novembra, ističući da su vlasti BiH dužne da podjednako sarađuju i sa tužilaštvom kao i sa optuženim i odbranom u procesu.
Pred sudskim većem je 15. oktobra održana rasprava kojoj je prisustvovala ambasadorka BiH u Holandiji Miranda Sidran Kamišalić, pošto je odbrana Karadžića nezadovoljna saradnjom vlasti BiH.
Karadžić je prvobitan zahtev relevantnim organima BiH uputio još 31. avgusta 1999. godine u kome je zatražio osam dokumenata, između ostalog dokumenta o švercu naoružanja u Tuzli 1995. godine, kada je na snazi u BiH bio embargo na oružje. On je tražio i dokumenta o istragama za zločine koje su počinile muslimanske jedinice "Laste" u Sarajevu a koji su, kako je ukazao Karadžić, pripisani Vojsci Republike Srpske.
Ambasadorka je rekla da je pretraga arhiva više puta urađena i da je ono što je u novembru 2009. godine dostavljeno Sudu sve od traženih dokumenata i da ostalih materijala nema.
Veće je konstatovalo da vlasti BiH nisu tražile dokumenta koja je Karadžić zatražio u ponovljenom zahtevu 7. januara ove godine uprkos činjenici da je Veće pozvalo da se to učini do 1. marta ove godine. Na raspravi je Veće konstatovalo da saradnja BiH u vezi traženih materijala nije zadovoljavajuća.