Karadžić: EU ne sarađuje s Tribunalom

Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da obaveže Evropsku uniju da mu dostavi više dokumenata, tvrdeći da EU ovim povodom ne sarađuje s Tribunalom, iako sama tu saradnju postavlja kao uslov Srbiji.

U zahtevu, Karadžić navodi da je od EU prošle i ove godine tražio tri grupe dokumenata, ali da ni na jedno pismo do sada nije dobio odgovor.

Tražio dokumente ali nije dobio odgovor: Radovan Karadžić

"EU namerava da odloži ili odbije članstvo Srbije zbog izostanka njene pune saradnje s Tribunalom, a sama povodom zahteva Karadžića nije sarađivala sa sudom u Hagu", piše u podnesku odbrane.

Karadžić od EU traži izveštaj sa sastanka koji je on, krajem jula 1995, imao sa zvaničnicima Posmatračke misije tadašnje Evropske zajednice.

Pored tog dokumenta, odbrana zahteva da joj Brisel dostavi i "sve druge izveštaje o kontaktima s Karadžićem od 1. januara 1992. do 31. decembra 1996".

Bivši predsednik RS traži i "sve memorandume, prepisku ili izveštaje u vezi sa optužbama da je zvaničnik Posmatračke misije EU u Zagrebu Kristof fon Bercold bio umešan u dostavljanje oružja vojsci bosanskih Muslimana u području Bihaća 1994".

U prilogu zahtevu, odbrana je sudijama dostavila članak londonskog "Sandej telegrafa" iz 1997. o istrazi koju je parlament u Berlinu tada sproveo o tvrdnjama da je Fon Bercold, u to vreme pripadnik nemačke obaveštajne službe BND, bio umešan u šverc vojne opreme u Bihać, protivno embargu UN i nemačkim zakonima.

Prema članku, on je u Bihać slao desetine hiljada tadašnjim nemačkih maraka, a u jednoj isporuci i više od 17.000 metaka spakovanih u konzerve umesto mleka u prahu.

Tribunal sudi Karadžiću po optužnici za genocid u Srebernici i još osam bosankih opština; etničko čišćenje nesrba širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje vojnika Unprofora za taoce 1992-95.