Rouz: Politika vlade u Sarajevu bila da uvuče NATO u borbu
Bivši komandant međunarodnih mirovnih trupa u Bosni i Hercegovini (BiH) general Majkl Rouz izjavio je danas u Hagu da je generalna politika vlade u Sarajevu bila da uvuče snage NATO da im pomognu u ratu protiv Srba u BiH i da je zato bilo preteranih izveštaja o šteti koju je ovi nanosili Goraždu u napadu početkom aprila 1994.
Britanski general Rouz je, tokom unakrskog ispitivanja u okviru suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u haškom tribunalu, kazao da su osam posmatrača Ujedinjenih nacija, koji su ušli u Goražde, bili vojnici poslati kao vojni posmatrači, koji su imali mogucnost da zatraže vazdušne udare ukoliko se za to javi potreba, ali da ni u kom slucaju nisu bili vazduhoplovni oficiri za novođenje.
Svedok, komandant Unprofor (Snage UN za zaštitu) u BiH tokom 1994, odbacio je Karadžićevu tvrdnju da je namera sa slanjem posmatrača UN bila da se stvori situacija u kojoj bi postalo neizbežno da budu zatraženi vazdušni udari NATO.
''To je zbog pritiska Srba na civile Goražda, bila poslednja, a ne unapred donesena odluka'', izjavio je Rouz.
Na pitanje da li zna da su muslimanske snage često pucale po tramvajima u Sarajevu kako bi za to bila optužena Vojska RS, za šta postoje jasni dokazi, Rouz je odgovorio da je postojao jedan incident kada je francuski sektor za to dao dokaze.
Rouz je rekao da su snage muslimanske Armije BiH katkad pucale na sopstvene civile.
''U jednom takvom incidentu pucano je na tramvaj sa jedne zgrade u Sarajevu na kojoj je obično stajala paravojna policija, a u drugom incidentu, posle minobacačkog napada u kojem je poginulo dvoje dece, ispaljene su još dve granate na istoj lokaciji, koje su, takođe, mogle doći samo sa bosanske linije'', kazao je Rouz.
Svedok, međutim, nije mogao ni da potvrdi ni da ospori Karadžićevu da je muslimanski član ratnog predsedništva BiH Ejup Ganić organizovao tajnu policiju za snajpersko pucanje po tramvajima kako bi se to pripisalo Srbima.
Unprofor nije imao mogućnost da prikuplja obaveštajne podatke, uzvratio je Rouz.
Veliki deo unakrsnog ispitivanja bio je posvećen incidentu na pijaci Markale u Sarajevu, koji se dogodio 5. februara 1994. godine.
Rouz je kazao da je tokom prvobitne analize ustanovljeno da je minobacačka bomba došla sa muslimanske strane, dok je u drugoj analizi došlo do promene stava i zaključeno da je granata ispaljena sa srpske strane
Analiza kratera je "neprecizna naučna metoda, pogotovo kada je reč o samo jednom krateru", primetio je general.
Karadžić se tokom ispitivanja pozivao na navode iz knjige međunarodnog posrednika u BiH lorda Ovena "Balkanska odiseja" o prvobitnom izveštaju o napadu na Markale, i postavio pitanje zašto odmah nije objavljena sumnja da je Armija BiH pucala na svoj narod.
"Mislim da UN nije uložio nikakve napore da sakrije nešto od izveštaja... Mi nismo bili strana u sukobu i nismo imali nikakvih tajni", odgovorio je Rouz.
Karadžić je, međutim, više puta istakao i predstavljao dokumenta islednika UN da je su lokalne vlasti između prve i druge istrage menjale mesto napada i postavio pitanje na osnovu čega je odbačen prvi, a prihvaćen drugi nalaz.
"Prva istraga nije dala rezultat, druga je bila puno jasnija. Budući da je prva bila neodređena i da mi je tako bilo i receno, ja sam zauzeo stav da je zbog toga što je došlo do granatiranja reda za humanitarnu pomoc na Dobrinji i reda za hleb na Markalama verovatno da su Srbi počinili i drugo granatiranje," kazao je Rouz.
Karadžić je na to primetio kako je druga istraga zaključila da je hitac mogao doći sa bilo koje strane.
Rouz je ponovio da je u tada datoj izjavi za štampu rekao da nije moguce utvrditi ko je tacno granatirao Markale, ali da misli da su to verovatno uradili Srbi.
Unakrsno ispitivanje svedoka optužbe Rouza će biti nastavljeno sutra.
