Arnaut: Jurišić će biti oslobođen
Ambasador BiH u Srbiji Boriša Arnaut izjavio je da dosadašnji tok postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu po žalbi na dvanaestogodišnju zatvorsku kaznu Iliji Jurišiću ukazuje na to da će mu biti izrečena oslobađajuća presuda.
Arnaut je rekao da je Jurišićeva odbrana iznela nove dokaze, između ostalog i presudu londonskog suda, koja je, kako je ocenio, "iz temelja poljuljala optužnicu" iz prvostepenog postuka protiv Jurišića.
On je objasnio da se to odnosi na tvrdnju o postojanju sporazuma o povlačenju JNA iz BiH, potpisanog u Skoplju između Blagoja Adžića i Alije Izetbegovića, koji je, kako je naveo "bio temelj optužnice i ono što je teretilo Jurišića - da ga je prekršio".
"Na Londonskom sudu utvrđeno je da taj sporazum nikada nije postojao", rekao je Arnaut.
On je naveo da je na drugostepenom postupku sudsko veće "iznelo sve dokaze" i ponovo saslušalo svedoke."Mislim da sve ukazuje na to da će biti oslobađajuća presuda za Jurišića jer svi svedoci, i Dubajić koji je bio komandant te kasarne, nijednog trenutka nisu teretili Jurišića", rekao je Arnaut.
Apelacioni sud zakazao je nastavak suđenja za 8. oktobar, a pred Većem Apelacionog suda, trećeg dana suđenja, koliko je prvobitno bilo planirano da traje, danas je svedočilo šest svedoka, od kojih četiri video linkom iz Suda BiH u Sarajevu.
Svedoci iz Sarajeva negirali su da je napadnuta kolona JNA koja se 15. maja 1992. godine povlačila iz Tuzle.
Do sada je Apelacioni sud saslušao ukupno 14 svedoka, od kojih većina nije bila saslušana u prvostepenom postupku.
U Beogradu je za taj zločin na 12 godina osuđen Ilija Jurišić. Prema optužnici, Jurišić je kao visoki starešina MUP-a BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, a nakon prijema naredbe za napad od svog pretpostavljenog, svim naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. mirno povlačila iz tog grada.
Postojao dogovor o mirnom povlačenju
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Milan Petrović rekao je danas pred Apelacionim sudom u Beogradu, u žalbenom postuku na prvostepenu presudu Iliji Jurišiću za zločin nad vojnicima JNA u Tuzli, da su do 26. aprila 1992. godine postojali zvanični kontakti između predstavnika SR Jugoslavije i BiH koji su rezultirali sporazumom da JNA može mirno da napusti BiH.
"U jednom su se usaglasili 100 odsto - da JNA može mirno napustiti BiH. Nemamo pisani sporazum, ali je stav Tužilaštva da je sporazum zasigurno postignut", rekao je Petrović.
|
Branilac: Jurišić nema veze sa napadom
Jedan od Jurišićevih branilaca Đorđe Dozet izjavio je novinarima posle današnjeg ročišta da je zadovoljan dosadašnjim dokaznim postupkom i da smatra da su izvedeni dokazi koji potkrepljuju tvrdnje Ilije Jurišića da, kako je naveo, "on nema nikakve veze sa događajima na Brčanskoj malti". |
On je naglasio da se to vidi iz korespondencije između tadašnjeg Predsedništva BiH i krnjeg Predsedništva SFRJ, zapisnika sa 79. sednice Predsedništva BiH, kao i iz potonjih događaja.
Na početku današnjeg suđenja odbrana i tužilaštvo izneli su različite stavove o ovom pitanju, jer je odbrana zastupala stav da ne postoji dokaz o sporazumu, za koji se u optužnici protiv Jurišića navodi da je prekršen.
Zbog tehničkih poteškoća koje su pratile početak svedočenja iz Sarajeva, sudije, advokati, tužilac i optuženi Jurišić pratili su njihove izjave pomoću slušalica, a publici je bilo skoro potpuno onemogućeno da razazna šta su još govorili svedoci.
Jedini današnji svedok, koji je govorio u samoj sudnici u Beogradu, Mile Dubajić rekao je da je odluku o povlačenju vojske iz kasarne doneo 15. maja nakon što je tog dana odjednom otpočela pucnjava po kasarni, kao i posle dogovora sa načelnikom SJB Tuzla Mehom Bajrićem.
Suprotno jučerašnjoj izjavi Bajrića, koji je tvrdio da se nikada nije dogovarao sa Dubajićem o povlačenju vojske, Dubajić je danas rekao da je sa Bajrićem dogovoreno da bude formirana jedna kolona i određen pravac povlačenja.
Prema Dubajićevim rečima, dogovoreno je da na čelu bude policijsko vozilo sa članom Kriznog štaba tuzlanske opštine Mehmedom Brkićem, a da kao garant bezbednosti sa Dubajićem u vozilu bude Enver Delibegović, komandant štaba TO Tuzle.
"Kolona je po pravilima trebalo da ima obezbeđenje, ali nije bilo mogućnosti. Znali su da sam ostao bez borbenih delova i da se ne mogu braniti. Da je bilo mogućnosti za obezbeđenje, do napada ne bi došlo", ocenio je Dubajić.
On je istakao da mu je bilo poznato šta se dogodilo u sličnoj situaciji u Sarajevu u Dobrovoljačkoj ulici, ali da u tom trenutku nije imao drugog izbora.
"Bilo je ili primiti borbu sa neorganizovanom jedinicom koju čine ostaci raznih jedinica i to u `kotlu` i izginuti ili se povući", rekao je Dubajić i objasnio da se čvrsto uzdao u Bajrićevo obećanja budući da je on imao "veliki ugled i uticaj", a i vojska je imala dobre odnose sa njim.
