Prazne zgrade za izbegle Srbe
Na Udbini u Lici ubrzano se grade zgrade za izbegle Srbe kojima je oduzeto stanarsko pravo jer se za vreme rata u roku od šest meseci nisu vratili u svoje napuštene stanove. U jednu od nedavno završenih zgrada uselili su Petar i Milica Vuković, ali od ukupno 14 stanova samo su dva dobila stanare. Slična je situacija i u drugim gradovima Hrvatske. Ko bilo šta radi u izbeglištvu i od toga živi ne vraća se u Hrvatsku jer ne može da dobije posao, niti da plaća prateće troškove. Osim toga, ogromna većina njih može samo da sanja da će na kraju ti stanovi biti njihovi pošto je otkupna cena po kvadratu gotovo ravna tržišnoj.
- Supruga i ja smo nezaposleni. Živimo od ukupno 800 kuna (oko 110 evra) socijalne pomoći. Režije plaćamo 280 kuna. Uskoro ćemo početi da plaćamo i najam stana. To je još 137,5 kuna. Ukupno dakle 417,5 kuna. Još kad na red dođe otkup.
Do sada 4.581 zahtev
Prema podacima iz juna ove godine, pozitivno je do sada rešeno 1.544 zahteva, 1.326 je u postupku, a na 1.711 zahteva u prvom je stepenu odgovoreno negativno. Dodeljeno 1.035 stambenih jedinica u urbanim područjima. |
Na kraju će ispasti da ćemo ostati bez stana jer nećemo moći pokriti sve te troškove. Useljenje u stan u ovom slučaju i prazan džep ne idu zajedno - žali se Petar Vuković na neizdržive uslove pod kojima se pomenuti stanovi dodeljuju Srbima povratnicima iz izbeglištva.
Vuković i njegova supruga Milica ogorčeni su i zbog ponašnja srpskih političara u Hrvatskoj kad govore o tim stanovima.
- Hvale nešto što zaslužuje hitnu reviziju umesto da se ozbiljno založe da Srbi imaju iste uslove otkupa stanova koje su imali Hrvati početkom 90-ih godina. Ti uslovi su bili dvostruko povoljniji od onih koje nude danas nama - kaže Vuković.
Otkup stana po novim merilima za ovu srpsku porodicu je čista utopija. Pošto je reč o novom stanu od 55 kvadrata Vukovići bi ako bi ga plaćali gotovinom morali da izdvoje 27.170 evra (494 evra po kvadratu za stanove u gradovima od 10.000 do 50.000).
Plaćanje stana u ratama mesečno bi iznosilo 222 evra ili 1.616 kuna, a Vukovići mesečno dobijaju 800 kuna socijalne pomoći.
Uslovi otkupa
Za izbeglice je predviđen popust od 1,5 odsto za svaku godinu u izbeglištvu, a za jednokratni otkup dobija se popust od 15 odsto. Stan je moguće otkupiti i na kredit od maksimalno 20 godina i kamatu od četiri odsto godišnje.
Izbeglički staž računa se od momenta napuštanja kuće ili stana u kome je živela porodica bivšeg nosioca stanarskog prava - objašnjava Stanko Janić, državni sekratar u Ministarstvu regionalngog razvoja. |
- Nema podataka od tome kakvi će kriterijumi biti za stanove u gradovima i mestima ispod 10.000 stanovnika kao što je Udbina, ali ukoliko te sume budu čak duplo manje, u šta ne verujem, mi takve finansijske izdatke ne možemo pokriti.
I moja i muževljeva socijalna pomoć bi nam otišla samo za ratu.
Sin isto tako ne bi mogao da nam pomogne i kad je reč o otkupu stana jer sa parama koje zaradi u Srbiji jedva nekako pokrije osnovne životne potrebe.
Sličan problem će imati i penzioneri jer su im penzije jako male. A šta je sa ostalim troškovima? - pita Milica Vuković.
Najteže je ljudima koji su bez posla, a nemaju uslove za penziju. Takvih je najviše među povratnicima.
Petar ima 62 godine i ne može da dobije prevremenu penziju jer za nju nema dovoljno radnog staža. Ista takva je situacija i sa Milicom koja ima 48 godina.
Petar mora da čeka još tri godine, a Milica dve do penzije od 800 do 1.300 kuna. Toliko obično imaju Srbi povratnici zbog nepriznatog radnog staža u vremenskom periodu između 1991. i 1995. godine i zbog toga što je većina njih nakon rata u izbeglištvu bila nezaposlena.
Vlasništvo nad nekretninama
|
Primetna je i pojava osipanja srpskih porodica. Nije malo slučajeva gde deo porodice ostaje u Srbiji zbog posla, a deo se vratio u Hrvatsku.
- Otac i ja smo se vratili iz izbeglištva, a majka i sestra su ostale u Apatinu jer su tamo zaposlene. Srećom, i ja sam ovde dobio posao u opštini, što je inače velika retkost kad je reč o Srbima povratnicima. Ali, porodica nam je razbijena. Pitanje je kad ćemo opet biti zajedno. Imamo osećaj da nam je gore nego kad smo bili u izbeglištvu - žali se Milan Uzelac, inženjer poljoprivrede.
Rok godinu dana
|
