Crnogorci povećavaju porez na nekretnine
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na nepokretnosti, crnogorska Vlada predložila je povećanje stopa poreza na nepokretnosti od 0,10 do 1,00 tržišne vrednosti. Tako će, na primer, stan od 60 kvadrata, za koji se do sada plaćalo 250 evra, ubuduće imati, ukoliko se usvoji zakon, oko 500 evra poreza na imovinu.
Prema sada važećem rešenju, taj raspon je od 0,08 do 0,80 tržišne vrednosti nepokretnosti. Koliko će tačno iznositi stopa poreza, odlučivaće opštine, kojima će, kao i do sada, to biti priličan izvor prihoda.
Predloženim izmenama se, takođe, daje mogućnost opštinama da propišu veću poresku stopu i za poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje, stanove, objekat koji nije izgrađen u skladu sa zakonom, kao i za ugostiteljski objekat u prioritetnoj turističkoj zoni.
Još s početka sezone, pojedini crnogorski zvaničnici su lošu turističku sezonu pravdali velikim brojem stranih državljana koji imaju kuće na crnogorskom primorju, pa nemaju motiva za trošenje para u skupim hotelima.
Dok se hotelijeri ljute na vlasnike na hiljade stanova iz inostranstva, što dozvoljavaju da kod njih letuju rođaci i prijatelji, nadležni nemaju tačne podatke o broju stranih vlasnika. U Ministarstvu finansija navode da se takva statistika vodi i po opštinama, i da je nema na jednom mestu. Razlog je, međutim, ozbiljnije prirode.
Podataka o broju stranih vlasnika nema, jer je ogroman broj kuća i stanova, pogotovo na crnogorskom primorju, prodat bez potrebnih papira i dozvola za gradnju.
Tako se dešava da gotovo pedeset odsto prodatih stanova i kuća uopšte nije uknjiženo, i da su čitave zgrade prodate bez upotrebne dozvole.
Zbog toga se nadležni baziraju na procenama, prema kojima stranci, u koje spadaju i Srbi, poseduju više od 1,5 miliona kvadratnih metara stanova, kuća, vila i poslovnih prostora u Crnoj Gori, od čega uglavnom na primorju, a to je oko 10 odsto ukupne stambene svojine.
Pored toga, više od 20.000 hektara zemlje, takođe, je u posedu stranaca, što je 1,5 odsto teritorije Crne Gore. Među stranim vlasnicima, kažu u Ministarstvu finansija Crne Gore, najviše je onih iz Srbije i Rusije, a potom slede Britanci, Irci, Jermeni, Norvežani, Holanđani, Slovaci, Francuzi i ostali.
