Samo Srpska sme da kaže "ne" Amerikancima
Trenutno rukovodstvo u Republici Srpskoj jedino na Balkanu ima hrabrosti da kaže "ne" Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi, te da smatra da će posle izbora u BiH doći do veoma malih promena u toj državi, smatra profesor vašingtonskog Univerziteta za nacionalnu odbranu Stiven Mejer.
"Iako Bošnjaci žele jedinstvenu državu - oni samo žele državu koju mogu da kontrolišu. To je neprihvatljivo za Hrvate i Srbe koji gaje veoma malo lojalnosti za BiH", izjavio je Mejer u intervjuu Srni.
Mejer smatra da su sporna pitanja u BiH preduboko ukorenjena da bi ih rešili jedni izbori. Glavne etničke grupe nisu dovoljno posvećene BiH i nema prave lojalnosti državi BiH ili BiH kao političkoj zajednici, dodao je on.
''U okolnostima poput ovih, izbori su skoro besmisleni osim da potvrde slabost ustanovljenog političkog poretka. Smatrati da izbori mogu imati snažan politički uticaj u tako snažno podeljenim situacijama kao u BiH, ozbiljna je slabost u američkoj politici'', istakao je Mejer.
On je ocenio da je kampanja da se održe ''izvorni i jedinstveni principi Dejtonskog sporazuma" jedino što trenutno rukovodstvo RS može da učini, ali da tu kampanju treba smatrati za privremenu, jer na dugoročnom planu to nije održivo.
"U određenom trenutku rukovodstvo RS moraće doneti odluku šta će da učine na dugoročnom planu'', rekao je Mejer.
Mejer smatra da je u Srbiji potpuno obrnuta situacija, jer se u toj državi trenutno rukovodstvo opredelilo na poslušnost SAD i Zapadnoj Evropi, kao jedini pravi put.
Mejer smatra da su neophodne ustavne reforme u BiH, ali da moguće šanse za uspeh imaju one kojima bi se ''razdvojila BiH''.
''Stvarno mislim da su neophodne ustavne reforme, ali zavisi šta podrazumeva ta reforma. Ako to znači da postoje potrebe da se izvrši reforma koja bi pomogla izgradnji centralizovanih organa države BiH, da se oslabe ili uklone entiteti - to jednostavno neće funkcionisati, jer vlast i dalje ostaje kod entičkih grupa'', istakao je Mejer.
On je naglasio da ne treba zaboraviti da je i ranije bilo napora za reformu države, čak iako nisu nazivane ustavnim reformama, i da ta vrsta reformi nikada nije funkcionisala u BiH.
''Jedine ustavne reforme koje će biti funkcionalne u BiH su one kojim će se uspostaviti politički poredak u kojima je država slabija nego sada. Međutim, čak i to je malo verovatno. Moguće šanse za uspeh imaju ustavne reforme kojima bi se u stvari rastavila BiH'', naglasio je Mejer.
Profesor vašingtonskog Univerziteta na nacionalnu odbranu smatra da, u slučaju jačanja islamskog pokreta, nezavisnost RS postaje sve verovatnija.
"Međutim, dopustite mi i da dodam da ne smatram da islamski pokret predstavlja pravi problem za RS. Stvarno pitanje za rukovodstvo i narod RS je zaštita srpskih interesa onako kako ih oni definišu. Veća su opasnost po Srbe napori da se njihovi interesi potope u snažnu centralizovanu BiH nego od islamskog pokreta'', rekao je Mejer.
On je naglasio da treba pažljivo posmatrati rast islamskog koji je u proteklih nekoliko meseci primjećen na Balkanu, uglavnom u Sandžaku i BiH, ali da, međutim, ne veruje u "zelenu transferzalu".
"Time mislim da ne verujem u snažan, prostranjen radikalni islamski pokret koji je sklon kampanji terorizma širom Balkana. Naravno, postoje radikali na Balkanu i oni mogu uzrokovati određenu štetu. Ali, to nije isto kao i `zelena transferzala`", naglasio je Mejer.
Događaji na Kosmetu verovatno će imati više uticaja na RS nego dešavanja u Sandžaku, jer lideri i građani RS mogu najjasnije i najrazumnije da vide kako je takozvana međunarodna zajednica (SAD i pojedine zapadnoevropske sile) pogoršala situaciju na Kosmetu na štetu Srba.
''Nelogična, u stvari smešna, politika da se reši pitanje Kosmeta je samo pogoršala situaciju. U najboljem slučaju Kosmet je postao još jedan `zamrznuti sukob`. Rukovodstvo RS ne želi da se isto desi i u RS'', istakao je Mejer.
Prema njegovim rečima, krajnje pitanje za RS postaje: ''Ukoliko je Kosmet postao nezavistan, zašto to ne može da se dogodi i sa RS?''
