Amfilohije: Poštujte volju naroda da priča srpski, a ne crnogorski!
Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije izjavio je danas da je pravo svakog naroda i političara da svoj jezik naziva onako kako voli i misli da treba, ali je zapitao šta je sa onom većinom od 63 odsto Srba, Crnogoraca i drugih koji su se već izjasnili da je njihov jezik srpski.
U otvorenom pismu predsedniku Filipu Vujanoviću i premijeru Milu Đukanoviću, povodom uvođenja crnogorskog jezika o obrazovni sistem, Amfilohije je naveo da je unapred svestan da će zbog ovoga lično, kao i Crkva koju predstavlja, biti optuženi za "bavljenje politikom".
Mitropolit je poručio da nasilje nad jezikom, pismom i kulturom jednog, bilo kog, naroda predstavlja "najstrašnije ponižavanje njegovog dostojanstva, krađu njegovog sabornog uma i pamćenja, razaranje njegovog bića".
|
On tvrdi da nijedno slovo ne bi pisao da državni službenici nedavno nisu ometali crkvenu službu i da pred početak školske godine nije došlo do "uzbune vernika i sveštenstva" zbog uvođenja crnogorskog jezika u školstvo.
Mitropolit je predsedniku i premijeru poručio da je, povodom prošlonedeljnih incidenata - na Preobraženje, Mitropolija pokrenula postupak pred nadležnim sudskim organima, i ukazao da bi oni to trebalo da znaju jer je "ovde, pod vašom upravom, sila napala istinu i pravdu, a to nije dobro".
Kada je reč o izmenjenom Zakonu o jeziku, mitropolit kaže da je on u parlamentu izglasan po proceduri i u skladu s političkim pravilima, pa nije umesno da ga komentariše jedan sveštenik.
"Međutim, susrećući se s posledicama ovog avgustovskog zakona, posledicama koje se naziru pred početak nove školske godine, mi smo užasnuti činjenicom da je narod doveden pred vrata novih i to najstrašnijih deoba, da će skoro dvotrećinski deo crnogorskog građanstva biti diskriminisan tj. da neće imati pravo da svoju decu školuje na maternjem jeziku", napisao je mitropolit.
On je ukazao da je neprihvatljivo što se u Crnoj Gori građanima koji govore srpski jezik, kojih zvanično ima 63 odsto, kao alternativa nude manjinska prava.
"U građanskoj državi, na početku 21. veka, u predvorju ulaska u Evropsku uniju, više od polovine građana se tera u jezički manjinski status. Ustav je definisao Crnu Goru kao građansku državu. U građanskoj državi osnovni je princip da su svi ravnopravni i da nema povlašćenih po bilo kom osnovu", kazao je on i dodao da u stavu 8. Ustava piše da je zabranjena svaka neposredna ili posredna diskriminacija.
"Ne ulazeći u krajnje namere donosioca ovog zakona, konkretne posledice novog zakona su da matematička manjina postaje statusna većina, a matematička većina postaje statusna manjina", kazao je Amfilohije.