Tadić: Bio sam zamorče Haškog suda
Posle gotovo 17 godina ćutanja, prvi haški optuženik, Srbin iz Kozarca kod Prnjavora Duško Tadić nedavno je otvoreno progovorio o svemu što se događalo u Bosni pre i za vreme rata, a posebno o torturi koju je doživeo kao prvi stanar Pritvorske jedinice Ševeningen u Hagu.
U svojoj knjizi "Dnevnik prvog haškog zatočenika", koja je ovih dana izašla iz štampe u izdanju "Vesti", Tadić na potresan i surov način demistifikuje Haški tribunal, odnose koji su vladali između stražara i osuđenika, torture kroz koje su prolazili mahom srpski pritvorenici, ali i nebrigu i javašluk advokata koji su bili angažovani da brane haške optuženike.
Istovremeno, ovo je i potresno svedočenje čoveka koji je iza zatvorskih rešetaka proveo 14,5 godina, mada je i za vreme i po završetku suđenja tvrdio da je potpuno nevin o čemu sada daje i konkretne dokaze.
- Na mojim rukama nema tuđe krvi. Nikoga nisam ubio, nikog zaklao, nikog silovao, nikog obesio. Optužili su me i osudili za zlodela koje je mogao da počini samo monstrum. Moćna zapadna propaganda prikovala me je za stub srama. Bio sam zamorče Haškog suda - kaže kratko Duško Tadić koji uhapšen 1994. godine u Minhenu, što je tada izazvalo veliki revolt srpske populacije u Nemačkoj.
Međutim, i pored svakodnevnih protesta i apela da bude oslobođen, on je ubrzo prebačen u Haški tribunal gde je jula 1997. godine osuđen na 20 godina zatvora za ubistva, mučenja i zločine protiv čovečnosti u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje, kao i za masakr muslimana u Kozarcu.
