Kapetan tera do Strazbura
Pravni zastupnici Dragana Vasiljkovića, Kapetana Dragana, 19. januara uložili su tužbu Ustavnom sudu Hrvatske na odluku Vrhovnog suda ove zemlje kojom je odbijen službeni zahtev da posle više od dve trećine odležane zatvorske kazne on bude pušten na slobodu.
Od Ustavnog suda se traži da se ukine odluka Vrhovnog suda iz decembra 2018, kao i prethodno rešenje Županijskog suda u Varaždinu i predmet vrati na ponovni postupak.
"Vesti" su imale uvid u tu ustavnu tužbu koja se sastoji od dva odvojena dokumenta. Prvi je podnesak Vasiljkovićevog punomoćnika Tomislava Filakovića u kom se na nekoliko kucanih strana navode sve povrede zakona, kao i primeri iz sudske prakse koji to i dokazuju. U ovoj tužbi navedeno je da je Vasiljkoviću povređeno nekoliko prava zagarantovanih Ustavom Hrvatske. Filaković je u prvom delu tužbe taksativno nabrojao povrede članova Ustava Hrvatske (članovi 3, 14, 26, 29).
Nema priznanja
U drugom delu žalbe, ovaj advokat iz Osijeka se poziva na rešenje Vrhovnog suda Hrvatske u kom je objašnjeno da je Vasiljkoviću odbijeno prevremeno puštanje na slobodu "zato što se nije pokajao".
- Takvo stanovište bilo bi protivno svim ustavnim, zakonskim i moralnim normama. Time bi se vršio pritisak na okrivljenog u toku postupka da prizna delo izražavanjem kajanja, jer u slučaju osuđujuće presude neće moći koristiti pravo na uslovni otpust, iako ispunjava uslove koje propisuje Zakon o izvršavanju kazne zatvora - istakao je Filaković.
On nije mogao da precizira kada bi Ustavni sud Hrvatske mogao da odluči po ovoj tužbi, ali navodi da će to biti urađeno po hitnom postupku i da je dosadašnja praksa pokazala da je to tridesetak dana.
Sve jasno
Filaković otkriva za "Vesti" da će u slučaju odbijanja ova tužba predstavljati značajan dokument kojim će se potkrepiti eventualna tužba Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu.
- Prema ranijem dogovoru sa klijentom, u svakom slučaju ćemo podneti zahtev Međunarodnom sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Smatram da za to ima osnova, jer prema onome što sam već isticao u vrlo opsežnoj žalbi na presudu i ustavnoj tužbi, tokom krivičnog postupka sudovi prvog i drugog stepena počinili su niz povreda procesnog prava i Krivičnog zakona, to sam podrobno obrazložio u tim pravnim lekovima - objašnjava Tomislav Filaković.
Tamnica u Lepoglavi
Kapetan Dragan osuđen je u Hrvatskoj na 13 i po godina zatvora, ali je u toj zemlji i Australiji toliko bio u pritvoru da mu kazna ističe u martu naredne godine. On se nalazi u zatvoru u Lepoglavi koji je iz jugoslovenskog vremena zapamćen po tome što su u njemu bili zatvoreni i Josip Broz Tito i Moša Pijade.
Dva aršina za osuđene
Filaković je naveo konkretan primer iz sudske prakse i to upravo iz perioda kada se odlučivalo o Vasiljkovićevom prevremenom puštanju na slobodu.
U razmaku od samo desetak dana, Županijski sud u Sisku je razmatrao i usvojio predlog za prevremeno puštanje na slobodu Vladimira Milankovića (ratni čelnik sisačke policije), koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika.
- U identičnom sudskom postupku, za krivično delo iste vrste, Vladimir Milanković se teretio i bio je osuđen da je odgovoran za smrt 23 civila i jednog ratnog zarobljenika. Županiiski sud u Sisku odobrio je uslovni otpust na zahtev zatvorenika. Međutim, u postupku uslovnog otpusta pokrenutog po službenoj dužnosti nakon devet desetina izdržane kazne taj predlog je odbijen - kaže Filaković i dodaje da se i Milanković branio negirajući krivicu.
Robijam za vaše zločine
Drugi dokument koji je priložen uz ustavnu tužbu je rukom pisana žalba kapetana Dragana naslovljena kao "Dopuna ustavne žalbe - iz nacističkog zarobljeništva".
On je takav naslov opravdao činjenicom da nijednom Hrvatu koji je osuđen za ratne zločine nije uskraćeno pravo na prevremeno puštanje na slobodu, navevši čak i nadbiskupa Stepinca.
"U to uključujem i za dom spremnog Stepinca kojeg su komunisti pustili kući nakon manje od jedne trećine izdržane kazne. Pa te komunjare su u odnosu na vas visokomoralna gospoda sa velikim "g", naveo je Vasiljković u dosad najoštrijem pismu hrvatskom pravosuđu kojim je najavio tužbu sudu u Strazburu.
"Ovim nacističkim procesom dali ste svakom, pa čak i umerenom i objektivnom Srbinu poput mene, dovoljno materijala da Vam utera dug za narednih 300 godina... Ova tužba, iako je adresirana na Vas, pronaći će put do Vaših pokolenja", napisao je Vasiljković objašnjavajući da je proces protiv njega bila zloupotreba zakona "kao oružje za zastrašivanje i progon Srba u providno montiranim nacističkim procesima".
"Odbili ste mi uslovno puštanje na slobodu, jer nisam pokazao kajanje. Zašto bih se kajao za vaše zločine! Zar vam ličim na nekog Tadića pa da vam se izvinjavam za vaša nedela i zločine kao on? Sada više nisam siguran da li vi očekujete da se mi Srbi kajemo za vaše nebrojene izdaje, zločine koje su počinili vaši roditelji u Jasenovcu i za vaše industrijske progone? Za ubijanje nedužne srpske dece, žena i nedužnih ljudi? Za 24 hrvatskih koncentracionih logora smrti ili za katolička zlodela koje su vaši dedovi počinili u Magdenburgu, Hajdelbergu i gde god im se pružila prilika, kao sada vama u ovom zločinačkom, nacistički montiranom procesu. Vi ste apsolutni dokaz stare latinske izreke "ljualis pater talis filus" (kakav otac, takav sin).
Nije trebalo
Tomislav Filaković kaže da je Vasiljkovića savetovao da ipak ne šalje ovakvo pismo, posebno što u formalnom smislu ne odgovara formi ustavne tužbe.
- U telefonskom razgovoru mi je obećao da neće pisati nikakve podneske, jer sam to kvalitetno i stručno obrazložio, a onda sam od vas saznao da je to učinio - kaže u telefonskom razgovoru za "Vesti" Filaković.
Na spisku 1.396 ljudi
Na spisku hrvatskog pravosuđa dostavljenog Srbiji nalaze se 1.396 imena osoba koje su optužene ili osuđene za ratne zločine.
U ovoj listi, koju je u aprilu prošle godine primilo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, ne navodi se nacionalnost, ali je nesumnjivo da su na njoj i Hrvati, poput Mirka Norca i Branimira Glavaša. Međutim, ne može se precizno reći koliko ima Srba. Predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas Savo Štrbac kaže da su 99 odsto Srbi iz Hrvatske.
On smatra da je nadležnima u Hrvatskoj najviše stalo do sporazuma o procesuiranju počinilaca ratnih zločina jer oni očekuju da u njemu bude precizirano da Srbija ne može da koristi regionalnu nadležnost za suđenje, koja sada postoji.
- Zbog toga je Hrvatska pravila mnogo problema Srbiji na putu u EU. Jedan od prioriteta im je da se izbore da naša zemlja ne sme da sudi hrvatskim državljanima - navodi Štrbac.
Spisak optuženih i osuđenih koje je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije dostavilo Hrvatskoj daleko je kraći. Na njemu je 51 ime, od čega je 50 Hrvata.
Štrbac kaže da u Hrvatskoj smatraju da je "vrlo drzak stav da Srbija sudi njihovim ratnim zločincima", iako je spisak koji je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu dostavilo Zagrebu daleko kraći - broji svega 51 ime, od čega je 50 optuženih ili osuđenih Hrvata.
