Srbija i Hrvatska daleko od dogovora o granici
Godinu dana nakon susreta Kolinde Grabar-Kitarović i Aleksandra Vučića u Zagrebu i dogovora da dve države u iduće dve godine pokušaju da usuglase rešenje o granici, između Zagreba i Beograda saglasnosti o tome još nema. Pozicije su najudaljenije kada je u pitanju razgraničenje na Dunavu.
U februaru prošle godine dvoje predsednika dogovorilo se da će Hrvatska i Srbija u dve godine pokušati da postignu dogovor oko granice, a ne uspeju li u tome obratiće se nekom međunarodnom sudu.
Srpski predsednik je tada rekao da Zagreb i Beograd imaju suprotne pozicije o granici. Po Beogradu, iako je došlo do određenih pomaka po pitanju kopnene granice, Hrvatska i Srbija su i dalje miljama daleko od dogovora o razgraničenju na Dunavu.
Državni sekretar u srpskom Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Stevanović rekao je nedavno da su najveća prepreka sporazumu dva rečna ostrva - Šarengradska i Vukovarska ada, pri čemu Zagreb, po njemu, insistira na rešenju koje je suprotno međunarodnom pravu.
- Po pitanju Dunava, slažemo se samo da se gotovo ni oko čega ne slažemo, zato što problem vidimo potpuno drugačije. Oni ne žele da promene pozicije koje su u potpunosti u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom - rekao je Stevanović i dodao da nije preveliki optimista da će dve države pitanje razgraničenja rešiti bez suda.
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova u odgovoru Hini odbacilo je srpsku tezu o kršenju međunarodnog prava, ponovno istakavši da je bivša međurepublička granica hrvatskim osamostaljenjm postala i državna.
"Pozicije i zahtevi Republike Hrvatske čvrsto su utemeljeni i u skladu su sa međunarodnim pravom", navodi se i dodaje da Hrvatska traži da se u budući bilateralni ugovor o granici ugradi "bivša republička granica iz 1991. godine koja je danom osamostaljenja Hrvatske već postala međunarodna granica između Hrvatske i Srbije".
Drugim rečima, Hrvatska traži da osnov dogovora bude katastar.
Beograd predlaže da granična linija ide sredinom reke, a kaže da bi katastarska podela Hrvatskoj dala oko 10.000 hektara na levoj obali reke. Pritom navodi da je takav princip o granici između dve države sredinom plovnog toka Dunava već primenjen i u slučaju razgraničenja između Austrije i Nemačke, Rumunije i Bugarske te Mađarske i Slovačke.
Hrvatska odgovara da međurepublička granica nikada nije bila na Dunavu.
"Bivša međurepublička granica, u skladu sa zakonodavstvom i hrvatske i srpske strane, bila je precizno utvrđena i nije bila na Dunavu, već se protezala, kako u Sremu tako i u Baranji, spoljnim granicama opština svake republike koje su ujedno bile i spoljne granice katastara tih opština 1991", pojašnjava se.
Međutim, Stevanović, koji je i nacionalni koordinator za rešavanje otvorenih pitanja s Hrvatskom, nije optimista u vezi sa dogovorom o granici na Dunavu, ali jeste u slučaju da pitanje granice dođe pred nezavisno međunardono pravno telo koje bi donelo konačnu odluku.
On smatra da će ona ići u korist Srbije ako se ne upletu "izvanpravni činioci", odnosno ako Hrvatska ne bude koristila svoje članstvo u EU za "ucenjivanje".
