Mržnja jača od sporta
Zacrvenela se splitska riva. Ali ne od dresova vaterpolista Crvene zvezde već od srama zbog brutalnog napada na trojicu vaterpolista beogradskog kluba.
Njih je usred bela dana napala grupa huligana dok su sedeli u kafiću, odmarajući se pred utakmicu s Mornarom. Rukovodstvo Zvezde odlučilo je da ne odigra utakmicu i ekipa je vraćena u Beograd.
Incident u kojem je jedan od srpskih vaterpolista spas potražio skokom u hladno more, nažalost, nije presedan u utakmicama srpskih i hrvatskih klubova. Jadranska vaterpolo liga uvedena je pre 11 godina i vreme nije ublažilo navijačke strasti na brdovitom Balkanu koji još vida rane od ratnih sukoba.
Ostrašćeni odnosi nameću pitanje da li se preuranjeno krenulo s regionalnim ligama. Sociolog sporta dr Dragan Kokotović misli da je to dobro.
Antisrpska kampanja
- Kada se kretalo s organizacijom regionalnih takmičenja znalo se da neće ići glatko, jer su rane još sveže i mržnja je duboka. Ali je sport bio u funkciji normalnosti i doprinosio je uspostavljanju boljih odnosa Srbije i Hrvatske. S vremenom je postalo uobičajeno otići u Zagreb na košarkašku utakmicu Partizana i Cibone, iako je u početku ABA lige atmosfera bila užarena i bilo je incidenata i verbalnih navijačkih okršaja - kaže dr Kokotović.
On dodaje da sport treba posmatrati kroz širi društveni kontekst i da se na dešavanja u njemu reflektuju i aktuleni odnosi između Srbije i Hrvatske, a oni poslednjih godina nisu dobri. Da su ti odnosi zaista loši, govori i izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića. Uz ocenu da je "napad na vaterpoliste Zvezde posledica antisrpske kampanje u Hrvatskoj", on je najavio i zvaničan protest Zagrebu zbog incidenta.
Izvukli živu glavu
Direktor Vaterpolo kluba Crvena Zvezda Igor Milojević izjavio je da su igrači bili uznemireni i po dolasku u Beograd. On je dodao da su napadnuti vaterpolisti imali sreće što su izvukli živu glavu, ali i istakao da nisu narušeni sportski aspekti.
- Ne sumnjamo u dobronamernost drugih, ali svi treba da se ugledaju na srpsku policiju i nadležne, jer kod nas incidenata nije bilo - ukazao je čelnik Crvene zvezde.
Izvršni direktor HVS Perica Bukić u svoje i ime saveza najoštrije je osudio izgred na splitskoj Rivi. Posebno je istakao da Regionalnoj vaterpolo ligi u 11 sezona nikada nije zabeležen niti jedan incident, napad na sportiste ili upravu.
Međutim, ne tako davno, u jesen 2016. godine, u Hrvatskoj su šipkama napadnuti i povređeni mladi vaterpolisti Partizana.
Jalove osude
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, gradonačelnik Splita, političari i mediji osudili su incident.
Bilo je, međutim, i onih koji smatraju da su srpski vaterpolisti isprovocirali napad jer su nosili dres Crvene zvezde i da su dobro prošli.
Direktor VK Crvena zvezda na to je podsetio da su igrači Mornara igrali u Beogradu u gaćicama Torcide, navijačke grupe Hajduka iz Splita, pa se ništa nije desilo loše.
Likovanje
Najskandalozniji komentar u Hrvatskoj dao je Martin Pauk, gradski odbornik stranke Nezavisni za Hrvatsku, inače fudbalski sudija.
"E, pa delije drage, da ste u miru prošetali Rivom, napravili selfi i stavili ga na instagram, u Beogradu mogli biste da se hvalite da ste prošetali centrom Splita u dresovima Zvezde i da vam niko ništa nije mogao. Sada im, bre, pričajte kakvo je more u februaru - likovao je Pauk.
Udarali štanglom i pretili klanjem
Splitska policija privela je trojicu mušakaraca posle napada, dok se za dvojicom traga. Pronađen je i oteti dres srpskog vaterpoliste.
Hrvatski mediji tvrde da su huligani zahtevali da vaterpolisti skinu klupske majice. Trojica vaterpolista su pobegla, a Aleksandro Kralj skočio je u more i dovikivao da nije Srbin već Crnogorac. Neki od Splićana želeli su da mu pomognu da izađe iz vode, dok su drugi uzvikivali: "Ipak je on četnik!" Kralj je izašao iz mora tek pošto je skinuo dres i bacio ga.
Međutim, čelnici Crvene zvezde kažu da su vaterpolisti sedeli u kafiću bez obeležja kluba, ali da je konobar primetio ispod jakne oznaku Crvene zvezde. Ubrzo su se pojavili huligani. Sportisti su hteli u drugi kafić, ali su napadnuti štanglama i prećeno im je klanjem.
Aleksandro Kralj je zadobio nekoliko udaraca, naročito oko nosa, Dušana Vasića udarali su po leđima, a Miloša Maksimovića šipkom po nozi.
Stara pakost zaborava nema
Navikli smo da svakog 4. maja, na godišnjicu smrti Josipa Broza Tita televizijske kuće puste snimak s "Poljuda" 1980. godine. Tog dana u Splitu su igrali Hajduk i Crvena zvezda, kad je utakmica pri vođstvu Beograđana od 1:0 prekinuta da bi direktor stadiona Geza Šenauer saopštio - umro je drug Tito.
Dirljive scene, tokom kojih braća Zoran i Zlatko Vujović u očaju padaju na zemlju, Vladimir Petrović, Miloš Šestić, Marjan Rožić (koji je kasnije emigrirao u klub ustaške emigracije u Australiji) i svi ostali igrači i publika plaču, obišli su svet. Koji sekund kasnije, svi na stadionu zajedno su zapevali "Druže Tito, mi ti se kunemo". Na Đurđevdan, 11 godina kasnije, Splićani su naskakali na tenkove JNA i ubili 19-godišnjeg Makedonca na odsluženju vojnog roka Saška Gešovskog.
Split se uvek dičio slobodarskim duhom oličenim u odlasku celog tima Hajduka na slobodnu teritoriju na Visu, ali povremeno bi na videlo izašla jeziva netrpeljivost. Najveća žrtva bio je Vladimir Beara koga su saigrači tukli u svlačionici zato što je Srbin. Kada je pobegao u Zvezdu postao je toliko omražen da godinu dana nije branio van Beograda, a na Visu je ulica s njegovim imenom preimenovana u "Ulicu velikog izdajnika". Beara čak počiva na katoličkom groblju u Splitu, iako je sebi pripremio grobnicu u rodnom Zelovu s imenom ispisanim ćirilicom i izrazio želju da bude sahranjen po pravoslavnom običaju.
Ostalo je zabeleženo i da su 1969. godine automobili beogradskih tablica prevrtani na rivi i bacani u more posle utakmice Hajduk - OFK Beograd, koja je prekinuta i registrovana rezultatom 0:3.
A. Stanković
ABA liga sahranila srpsku košarku
Regionalna liga u košarci ustanovljena je pre skoro 20 godina, s idejom da ojača kraljicu igara na prostorima bivše SFRJ koja je Evropi dala čak četiri prvaka Starog kontinenta: Bosnu, Cibonu, Jugoplastiku (POP 84) i Partizan.
Međutim, na uštrb učešća u Jadranskoj/NLB/ABA ligi ugašeni su nekad jaki centri srpske košarke: Čačak, Novi Sad, Leskovac, Vršac, Kragujevac, Šabac, Subotica...
Liga je počela 2001/02. bez srpskih klubova. Sledeće godine priključila se Crvena zvezda, a tri godine od osnivanja i Partizan. Uprkos tome, Srbija je dala čak 12 osvajača ovog takmičenja.
Do sezone 2012/13. mesta u Evroligi dobijali su šampioni Srbije, Hrvatske i Slovenije. Od tada je broj učesnika s ovih prostora smanjen na dva direktna mesta i jedno kroz kvalifikacije. Dve godine kasnije smanjen je broj učesnika u Evroligi na dva, a kolac u grob jugoslovenske košarke zabijen je pred sezonu 2015/16. kad je samo šampionu ABA lige ostavljena mogućnost učešća u Evroligi.
Predsednik Evrolige Đordi Bertomeu najavio je da će klubovi iz Londona i Pariza dobiti mesto u ovom takmičenju. On je tako potvrdio da Evroligu ne zanimaju istorija i tradicija, ni kvalitet, ni gradovi gde košarkaška strast dovodi navijače u pune dvorane, već samo puka zarada.
