Da Beograd brani Srbe od Mila
Dejan Mirović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i autor više knjiga na temu međunarodnih odnosa, postao je persona non grata za vlasti u Podgorici.
U razgovoru za "Vesti", Mirović najavljuje da će se zbog zabrane ulaska u rodnu zemlju žaliti sve do Strazbura i kritikuje slabu reakciju zvaničnog Beograda u odbrani prava srpskih državljana u Crnoj Gori.
Šta su na graničnom prelazu Dobrakovo naveli kao razlog što vam se ne dozvoljava ulazak u Crnu Goru?
- Procedura je trajala nešto malo manje od sat vremena. Prvo su me zaustavili i posle toga su na graničnom prelazu započeli konsultacije s Podgoricom. Meni se čini da je to bila politička vrsta konsultacija jer ja u životu nemam nikakvu krivičnu prijavu. Na kraju su mi uručili rešenje o zabrani ulaska u Crnu Goru na osnovu Zakona o strancima, tačnije na osnovu procene da ugrožavam nacionalnu bezbednost. Kako bih ja ugrozio bezbednost Crne Gore time što bih posetio majku, brata i rodnu kuću u Ulcinju?!
Zar zabrana ulaska nije važila samo za učešće na manifestacijama koje su slavile stogodišnjicu od prisajedinjenja Crne Gore sa Srbijom kada je, osim vama, zabranjen ulazak i Matiji Bećkoviću i istoričarima Čedomiru Antiću i Aleksandru Rakoviću?
- Ja sam uporno demantovao da sam govornik na nekoj od manifestacija povodom podgoričke skupštine, ali prorežimski mediji i režim u Podgorici su to negirali i ignorisali. Poslednja manifestacija povodom podgoričke skupštine je završena 1. decembra, a ja sam krenuo na put 4. decembra, znači tri dana posle toga. Krenuo sam u potpuno privatnu posetu, bez ikakve namere da se bavim bilo kakvim javnim poslom ili agitovanjem.
Da li planirate da se žalite?
- Da. Angažovao sam najboljeg advokata i pokrenuću postupak prvo pred crnogorskim sudovima a onda, ako me odbiju, a verujem da će biti tako, i pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Zašto ste Vi toliko opasni po bezbednost Crne Gore?
- Proučio sam njihov Zakon o strancima i on u članu 8 definiše razloge za zabranu ulaska u Crnu Goru, a to su vređanje nacionalnih simbola i narušavanje dostojanstva države. Nikada nisam vređao, himnu, grb i zastavu Crne Gore i nisam dovodio u pitanje njenu državnost jer je ona priznata od strane UN. Ja nisam kritikovao državu već režim u Crnoj Gori.
Jeste li ipak iznenađeni zbog tako drakonskog poteza koji Vam uskraćuje pravo na slobodu kretanja i lišava mogućnosti da vidite najbližu familiju?
- Za mene ovo nije iznenađenje jer je režim u Podgorici u nekoj vrsti delirujuma. Hapse svoje poslanike bez skidanja imuniteta, tako da sam mogao da očekujem ovakvo kršenje mojih osnovnih prava.
Posle dužeg vremena se i predsednik Srbije oglasio povodom dešavanja u Crnoj Gori i komentarišući konkretno Vaš slučaj, ocenio da je na delu "ogoljena antisrpska kampanja". Da li ste saglasni sa Vučićem?
- Predsednik Srbije je dužan da štiti ljudska prava srpskih državljana čak i ako oni nisu glasali za njega. Premijer, ministar spoljnih poslova i predsednik treba da štite interese i prava svojih državljana.
Da li ste zadovoljni reakcijom srpske države povodom svog slučaja?
- Odgovoriću vam konkretnim primerom. Za vreme vlasti Vojislava Koštunice, njegov šef kabineta je bio Aleksandar Nikitović koji je rođen u Baru i bio je mnogo uticajniji što se tiče srpsko-crnogorskih odnosa. Iako je bio izuzetno omrznut od podgoričkog režima, jer se zalagao za neku vrstu državne zajednice Srbije i Crne Gore, njemu nikada nije bio zabranjen ulazak u rodni Bar i Crnu Goru.
Hoćete da kažete da je Srbija u vreme Koštunice bila manje inferiorna u odnosu na Crnu Goru nego što je to sada?
- Režim u Crnoj Gori je u takvoj vrsti delirijuma da se usuđuje da srpskim intelektualcima određuju šta će da pričaju u srpskim medijima. Znači da oni imaju patološku težnju da uređuju ne samo medije u Crnoj Gori, već i u Srbiji. Podsetiću vas da naš slučaj nije prvi kada se radi o kršenju ljudskih prava srpskih državljana. Setite se devojke Sare Vidak, koja je držana u pritvoru a nikakve zvanične reakcije Srbije nije bilo, osim nekih usputnih izjava. Zatim penzionerke Branke Milić, koja je optužena za terorizam. Onaj nesretnik, naš ambasador Bingulac, ne samo da se ne meša u svoj posao, već nije u stanju ni smislenu izjavu da da povodom svih tih slučaja očiglednog šikaniranja srpskih državljana.
Kako se konkretno taj uticaj crnogorskog režima u Srbiji manifestuje?
- Vidim ga na sopstvenoj koži, na primeru četvorice srpskih intelektualca. Molim vas, imate Matiju Bećkovića, živu pesničku legendu - akademika, dva ugledna istoričara Rakovića i Antića, ljudi koji nemaju nijednu krivičnu prijavu i njima se ne dozvoljava ulazak! A ovde u Srbiji imate neprestane kriminalne obračune crnogorskih klanova. I u kulturnoj sferi, pogledajte, imate proslavu Dana državnosti Crne Gore i koncert crnogorske filharmonije 2017. na Kolarcu. I dok Republika Srbija pomaže proslavu na Kolarcu, Crna Gora i njen ministar kulture satanizuju i šikaniranju ljude koji slave događaj iz istorije, ne vređajući nikoga. Primećujete li nesrazmeru? To vam, između ostalog, pokazuje koliko imaju jak uticaj.
Maja Gojković im nije sporna
Bili ste svojevremeno poslanik SRS i pravni savetnik Vojislava Šešelja. Kako gledate na njegovo političko delovanje u parlamentu po povratku iz Haga. Optužuje ga da je fingirana opozicija?
- Ne bavim se politikom već godinama. Pravni savetnik gospodina Šešelja bio je i sadašnji predsednik Srbije, kao i sadašnja predsednica srpskog parlamenta. Koliko znam, predsednik crnogorskog parlamenta sretao se sa srpskom koleginicom, iako je ona bila Šešeljev pravni savetnik, tako da to ne može da bude otežavajuća okolnost u srpsko-crnogorskim odnosima. A što se tiče politike SRS, da li je prava ili ne, to će se videti na izborima.
Srbin iz Ulcinja
Rođen u Baru 1972, srednju školu i Pravni fakultet završio u Beogradu, gde je i doktorirao na temu primene prava Evropske unije u Srbiji. Od 2007. do 2012. bio je poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije
Zbog zalaganja za predizbornu koaliciju sa drugim opozicionim patriotskim strankama, Šešelj ga je 2015. smenio sa mesta potpredsednika SRS. Objavio je više knjiga: "Zapad ili Rusija", "Posledice EU integracija", "Argumenti protiv Evropske unije", "Kosovo i Metohija - Palestina, sistem kriza", koja je prevedena i na arapski jezik.
Mirovićeva "Rusofobija kod Srba 1878-2017" bila je jedna od najprodavanijim na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu.
