"Najveći bezbednosni problem nelegalno oružje u BiH"
Prisustvo ogromnih količina nelegalnog oružja je najveći bezbednosni problem u BiH, a ne migrantska kriza ili potencijalni terorizam i slične pretnje, ističe u svojoj analizi nezavisni analitičar i stručnjak za bezbednosna pitanja Safet Mušić.
- Nelegalno oružje je i dalje evidentan sigurnosni problem, čemu nažalost svakodnevno svedočimo kroz primere upotrebe u kriminalnim aktivnostima, (kao što je nedavni slučaj ubistva dvojice policajaca MUP-a KS), ali i u slučajevima velikog broja samoubistava vatrenim oružjem, zloupotrebe vatrenog oružja u slučajevima porodičnog i rodno zasnovanog nasilja, zatim nedozvoljene trgovine oružjem te nesmotrenog rukovanja oružjem - naveo je Mušić, preneo je Klix.ba.
U periodu od 1. januara 2014. do 1. decembra 2018. godine registrovano je 1.860 oružanih incidenata, a samo u periodu od 1. novembra 2018. godine do 5. decembra 2018. godine registrovana su 504 oružana incidenta u BiH, dalje navodi Mušić.
Brojke i činjenica da dnevno u BiH ima 1,4 oružana incidenta su više nego dovoljni pokazatelji da je nelegalno oružje u BiH gorući sigurnosni problem koji bi trebao imati prioritet u rješavanju, a u čemu država ima podršku od EU i UN-a, istakao je on.
Prema podacima Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) još iz 2010. godine, u BiH blizu 495.000 domaćinstava nelegalno poseduje oružje.
Taj broj je verovatno i veći s obzirom na to da jedno domaćinstvo može posedovati jedan ili više komada vatrenog oružja, tako da je krajnja procena da u BiH ima blizu 750.000 komada nelegalnog oružja koje predstavlja stalnu pretnju sigurnosti svih građana.
Može se reći da jedna petina, odnosno svaki peti građanin BiH drži ilegalno oružje.
Trenutno se pištolji starije proizvodnje mogu nabaviti već od 300 KM (1 evro=1.955 KM), dok se poluautomatske puške mogu nabaviti po ceni od 400 KM, automatske puške po ceni od 350 KM pa do 800 KM, zavisno od modela i očuvanosti.
Najpopularniji pištolj na ilegalnom tržištu u regionu je još uvek pištolj M-57, tzv. "tetejac", iako se ne proizvodi od 1960. godine, još uvek je u operativnoj upotrebi, rekao je Mušić.
