Sakrij bližnjega svog
Filmsko bekstvo Nikole Gruevskog, bivšeg premijera Makedonije koji je zbog korupcije osuđen na dve godine robije, otvorilo je čitav niz operativnih, ali i vrednosnih pitanja u regionu. Nije on ni prvi, po svoj prilici ni poslednji koji izmiče zakonu i nalazi utočište u nekoj od zemalja regiona, pod izgovorom da je zapravo reč o političkom progonu, a ne o običnom lopovluku.
Podsetimo, Gruevski je osuđen za korupciju na dve godine zatvora, dok se protiv njega još vodi postupak zbog ilegalnog prisluškivanja više od 20.000 građana Makedonije, što bi, u slučaju da se dokaže, bila zloupotreba službenog položaja.
Kad je reč o bivšem makedonskom premijeru, na nekoliko pitanja ostaje neodgovoreno, u prvom redu, kako je prešao makedonsko-albansku, a potom i albansko-crnogorsku granicu legalno, ako nije imao pasoš? Takođe, pitanje i kako je do Budimpešte stigao iz Crne Gore? U avion nije mogao da uđe bez pasoša, a ako je išao kopnenim putem, to ga je moralo voditi ili preko BiH ili preko Srbije, a za te granice, ako ih je regularno prelazio, morao je imati pasoš. A nije ga imao jer mu je još početkom suđenja oduzet. Bilo kako bilo, sada je Gruevski u Mađarskoj.
Zanimljiv je primer Svetozara Marovića, prvog i jedinog predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore koji je u Crnoj Gori osuđen posle sporazuma o priznanju krivice za korupciju. Podsetimo, on se krajem 2015. godine nagodio sa Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal. Specijalni tužilac tada je prihvatio Marovićevu ponudu da bude osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora i da državi plati 380.000 evra.
U tu kaznu mu je uračunat i pritvor u kojem je proveo mesec dana, tako da mu je ostalo da odsluži još 11 meseci. Ali, onda je sa sinom pobegao u Beograd. Dok mu je sin Miloš srpski državljanin, pa ne može biti izručen, tata Svetozar može, ali se to ne događa, a bivši prvak crnogorske politike se u srpskoj prestonici navodno leči na psihijatrijskoj klinici.
Odnose Srbije i Bugarske bi mogao ozbiljno da nagrize i slučaj Cvetana Vasileva, bugarskog biznismena koji je na Interpolovoj poternici, a u Srbiji je najviše spominjan posle privatizacije i potonje propasti Srpske fabrike stakla. Vasilev je, naime, angažovao američku konsultantsku kuću preko koje želi da sruši vladu Bojka Borisova.
Prema saznanjima beogradskih medija, 15. maja ove godine je, nakon više neuspelih pokušaja Vasilev dobio politički azil u Srbiji. On, inače, već gotovo četiri godine Srbiju koristi kao sigurnu kuću u nastojanjima da se sakrije od istraga koje protiv njega vodi bugarsko, ali i austrijsko tužilaštvo. Sada je, po svemu sudeći, krenuo u kontranapad na pravosudne institucije i vlast u Bugarskoj.
Traženi Gica
Viši sud u Beogradu odbio je u junu ove godine zahtev Rumunije za izručenje rumunskog poslanika Sebastijana Gice, koji je u aprilu prošle godine uhapšen u Beogradu po poternici svoje zemlje zbog sumnje da je izvršio osam krivičnih dela. Gica je, naime, prethodno od MUP Srbije dobio azil u našoj zemlji. Jedan od najtraženijih rumunskih begunaca uhapšen je u Beogradu u noći između 13. i 14. aprila 2017. godine posle kompleksnih istražnih aktivnosti i informacija koje su dostavili Divizija za specijalne operacije i Direktorat za kriminalne istrage rumunske policije. Prilikom hapšenja, kako su preneli rumunski mediji, on je imao lažni pasoš.
Ratni profiter Sanader
Austrijska policija telefonom je u decembru 2010. obavestila policiju Hrvatske da je, na osnovu međunarodne poternice u salcburškoj regiji uhapsila bivšeg hrvatskog premijera Ivu Sanadera. Ova vest je odjeknula regionom, jer je reč o prvom premijeru jedne države koji je uhapšen, potom i osuđen za korupciju i ratno profiterstvo.
Đetići Tajlanda i Palestine
U periodu od 2008. do 2015. godine crnogorsko državljanstvo je dobilo više od 200 stranaca, među kojima su i osobe sa Interpolovih poternica, poput bivšeg tajlandskog premijera Taksina Šinavatre i bivšeg palestinskog ministra bezbednosti Mohameda Dahlana koji ima i srpsko državljanstvo. Šinavatra je na Tajlandu smenjen sa funkcije nakon državnog udara 2006. godine, a već je u decembru 2008. godine postao Crnogorac. Dahlana, kao bivši palestinski ministar bezbednosti, u Palestini je optužen za proneveru desetina miliona dolara.
Ponta naše gore list
Bivši premijer Rumunije Viktor Ponta dobio je državljanstvo Republike Srbije u januaru 2018. Novi državljanin Srbije bio je tada pod istragom pravosudnih organa u svojoj domovini, ali to nije jedini skandal koji se za njega veže. On je od 2012. do 2015. bio i predsednik vlade i vođa rumunske Socijaldemokratske partije od 2010. godine, ali je ostavku na tu funkciju podneo da bi, kako je objasnio, dokazao svoju nevinost u postupku koji se protiv njega vodi za utaju poreza i proneveru novca. Nevinost je dokazao, a srpska javnost nikada nije saznala zašto mu je dodeljen srpski pasoš.