"Potpuno je logično da imate ustašiju gde god se okrenete"
Splitska "Slobodna Dalmacija" objavila je pismo čitaoca koji je u autobusu splitskog Aerodroma uslikao "veliki ustaški grb" sa, kako se navodi, prvim belim poljem na tapaciranoj podlozi.
Hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina poručuje da je to normalno za društva bez ideje o budućnosti.
Čitalac, naime, navodi da je krenuo prvim jutarnjim letom za Zagreb, kao i da je reč o autobusu koji nije u privatnom vlasništvu, što ga je, kako kaže, još više iznerviralo da neko "stavlja grbove iz vremena ustaške NDH".
- Taj autobus je, koliko je meni poznato, vlasništvo Aerodroma Split, koji je pak u vlasništvu države i jedinica lokalne samouprave, dakle svih nas građana - napisao je ovaj čitalac, prenosi Tanjug.
U opširnom pismu, koje objavljuje ovaj splitski dnevnik, čitalac kaže da ako neko želi ovakve
Pročitajte još:
* Vesti saznaju: O slobodi kapetana Dragana 14. novembra
stvari može da ih "veša sebi u spavaću sobu", ali da "takvom znakovlju nema mesta u javnim, državnim autobusima".
- Mi imamo naš grb s krunom i prvim crvenim poljem, i nemam ništa protiv da se ceo autobus izlepi našim, službenim hrvatskim grbom - naveo je Splićanin.
List navodi da je fotografija koju je snimio čitalac prosleđena s pitanjima suvlasnicima aerodroma, Aerodromu, Vladi RH, ministarstvima…
Istoričar Tvrtko Jakovina je za "Slobodnu Dalmaciju" ovim povodom izjavio da oni koji postavljaju takve simbole žele da poruče da su simpatizeri jedne propale države.
- Ustaški simboli, pokliči i znakovlje svuda su oko nas već decenijama. Kazni nikada nije bilo, a kako odmiče vreme i kako postaje jasno da su sudovi saradnici takve prakse, lokalne i državne institucije, Hrvatska televizija i nauka često promoteri ili branitelji, a oni na samom vrhu države, koji bi trebalo da štite hrvatsko pripadništvo pobedničkom bloku država, često ne čuju ili ne razumeju šta sve to znači, posve mi je logično da imate ustašiju gde god se okrenete - naveo je on.
Nema zemlje u Evropi gde su takve prakse ovoliko lake, nekažnjive, neproblematične, odnosno promovisane, tolerisane i smatrane "dobrim hrvaštvom".
"Ustašizacija društva nije samo borba protiv 'partizana', već je i propuštanje fašizacije društva, a to je pravi strah koji stoji iza svega, ono što bi državni mehanizmi morali da prepoznaju".
Ukazuje da je u društvima bez jasne ideje kuda i kako dalje i šta očekivati u budućnosti normalno susretati se s fašističkim simbolima, svuda.
