DW: Srbin, Hrvat ili Bošnjak - sve po potrebi, a zarad funkcije
"Izgleda da se u Bosni i Hercegovini nacionalnost, po potrebi, može birati, menjati, precrtati, na način na koji nacionalne kvote zahtevaju, kako bi se došlo do neke funkcije", piše Dojče vele.
Kako navodi DW, pitanje promene nacionalnosti dospelo je u žižu javnosti nakon što se Goran Opsenica, koji je rođen kao Srbin izjasnio kao Hrvat i postao županijski ministar iz reda Hrvata, odnosno HDZ BiH.
Međutim, kako navodi DW, stvari su se nakon poslednjih izbora malo zakomplikovale, jer je Opsenica dobio mandat u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, a koji je predviđen za pripadnike srpskog naroda.
U rubrici nacionalnost na njegovom kandidatskom kartonu, koji je predstavila Centralna izborna komisija BiH, jasno se vidi da "krstić" stoji pod "Srbin", ali Opsenica izričito tvrdi da je on i dalje Hrvat, a da karton nije ispunio.
I dok čitav taj slučaj nameće pitanje ko tu ne govori istinu - Opsenica ili Centralna izborna komisija, Dojče vele ukazuje da neprestano pristižu novi, slični primeri.
- Ja se od početka pišem kao Hrvat i normalno da, kao što znate, i u Hrvatskoj i u BiH postoji 300.000 Hrvata islamske veroispovesti - predstavnik Stranke za dijasporu u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH Edim Fejzić.
Dojče vele navodi i da je predsednici Omladine Srpske demokratske stranke (SDS) Nini Bukejlović, koja se u poslednje vreme izjašnjavala kao Bošnjakinja, propao je mandat u Narodnoj skupštini Republike Srpske, jer je Sud BiH prihvatio žalbu po kojoj je dokazano da se pre dve godine izjasnila kao Srpkinja.
Slično je bilo i sa Harisom Plehom i Nerminom Bjelakom koji su u Skupštinu Kantona Sarajevo imenovani kao predstavnici iz reda "ostalih", ali se sada i jedan i drugi, zahvaljujući "slobodi opredeljenja", na kandidatskim listama izjašnjavaju kao Srbi.
Još zanimljiviji je slučaj Nerkeza Arifhodžića koji je, kao Bošnjak po nacionalnosti bio ambasador BiH u Turskoj, kao Hrvat ambasador u Rimu, a u poslednje vreme izjašnjava se kao Bosanac.
Dojče vele podseća da je u Zakonu o matičnim knjigama BiH određeno da roditelji u matične knjige mogu, ali i ne moraju, da upišu nacionalnost deteta, a da dete, nakon sticanja punoletstva, ima pravo da se izjasni se o svojoj nacionalnosti.
Portparolka Centralne izborne komisije BiH Maksida Pirić ističe da izborna pravila ne dozvoljavaju da kandidati tokom jednog izbornog, četvorogodišnjeg ciklusa menjaju nacionalnu pripadnost i drugačije se izjašnjavaju.
Politička analitičarka iz Sarajeva Ivana Marić kaže za Dojče vele da su zakonodavci želeli da svim konstitutivnim narodima obezbede zastupljenost u vlasti, pa su predvideli minimalne kvote za svaki narod.
- Njima sigurno ni na kraj pameti nije bila mogućnost da će neko da se predstavlja drugačije nego što jeste, i da će, radi zauzimanja određene pozicije, da menja svoju pripadnost narodu, pa time i religiju - navela je Matić.
Mostarski novinar i književnik Emil Karamatić ističe da danas, nakon skoro 30 godina, niko ne spominje nestanak oko dva miliona pripadnika jugoslovenske nacije.
- Kao da su u zemlju propali. To pitanje je pre svih potrebno razjasniti da bismo došli u ovo novo vreme, kada se nacionalna pripadnost menja od potrebe do potrebe. Sve te Jugoslovene pojeli su pre svega, srpski, hrvatski i bošnjački nacionalizmi na prostoru bivše države. Pa je bilo potpuno normalno od Jugoslovena postati Hrvat, Srbin ili Bošnjak - ukazao je on.
Kakva je razlika, pita se Karamatić, kada danas od Srbina, Hrvata, Bošnjaka, po potrebi želite da postanete neko drugi?
- Naime, ovde se sve vreme radi o ljudima koji su postali žrtve sopstvene egzistencije i licemerne političke manipulacije. I zamislite, sve pod plaštom nacionalizma. Koja cirkuska, groteskna maskarada dok im gledaoci aplaudiraju! - navodi on.
Pre će biti, zaključuje Ivana Marić, da će im sugrađani čestitati na domišljatosti.
- Jer bi mnogi isto to uradili da su bili u mogućnosti - zaključil je.
