Odužio se đedu Savi i soluncima
Na velikoj prigodnoj svečanosti održanoj nedavno u Kozarskoj Dubici, episkop banjalučki Jefrem osveštao je spomen-kapelu koja je povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata podignuta u čast solunskih dobrovoljca iz Kozarske Dubice i dubičkog kraja. Tom prilikom vladika je ktitoru i kumu Panteliji Dudiću, biznismenu i autoru trotomnog romana "Auslender" iz Konstanca u Nemačkoj, uručio Orden svetog kralja Milutina kojim ga je za doprinos crkvi odlikovao Sveti arhijerejski sinod SPC.
Svečanost je počela liturgijom koju je vladika Jefrem služio uz sasluženje više sveštenika i đakona iz Kozarske Dubice, Banjaluke, Prijedora, Kostajnice, Novog Grada i drugih parohija iz okolnih mesta. Pevali su horovi "Višnjić" iz Kozarske Dubice i "Sveti Georgije" iz Prnjavora. Uz Panteliju su na ovoj izuzetnoj svečanosti ponosno stajali i njegovi sinovi, desetogodišnji Leonardo i tridesetdevetogodišnji Aleksandar.
- Nadam se da će srpski narod u ovom vremenu da postigne duhovnu i nacionalnu svest, a kad postane svestan svoje situacije onda će znati i šta da se radi - rekao je, između ostalog, vladika Jefrem koji je pohvalio donatore i istakao važnost spomen-kapele koja pokazuje da narod ovog kraja svoje junake i stradalnike nikada ne zaboravlja.
- Čast mi je što sam dočekao ovaj radosni dan na koji smo se okupili da odamo počast našim soluncima. Izgradnju pomoćnih objekata pomoglo je više donatora, među kojima i opština, ali spomen-kapela je izgrađena isključivo donacijom Pantelije Dudića, potomka solunskog dobrovoljca Save iz Klekovaca - naglasio je prota Slobodan Milanović, paroh dubički.
- Hvala Bogu, mnogo puta sam pomogao, uz podršku porodice i blagoslov vladike Jefrema, a tako je i ovaj objekat ugledao svetlost dana. Posebno mi je drago što sam ispunio dužnost prema svome đedu Savi i njegovim saborcima na Solunskom frontu - rekao je uzbuđeni kum i ktitor Pantelija Dudić.
Posle primanja ordena i gramate koje mu je u ime SPC predao vladika Jefrem autor trotomnog biografskog romana "Auslender" je za "Vesti" istakao da se ponosi time što je unuk solunca.
- Moj đed me držao na krilu i pričao mi ratne priče. Devet godina je nosio opasač i mnogo je toga preživeo. Imao je šta da priča. Pratila ga je sreća, pa je sve te kroz koje je prošao. Došao je u Klekovce i osnovao porodicu. Ja sam njegov potomak. Ponosan sam što sam unuk solunca. Njegove priče su "prevagnule" i veoma sam srećan što sam uz podršku porodice, mogao da se svom đedu i njegovim saborcima odužim - rekao je Dudić.
Radenko Reljić, načelnik opštine, istakao je da je spomen-kapela ponos svih građana Kozarske Dubice, a Duško Milunović, pomoćnik ministra za rad i i boračko-invalidsku zaštitu Republike Srpske, naglasio je da je "iz male Dubice" na proboju Solunskog fronta učestvovalo 298 dobrovoljaca i da im se Dubica posle 100 godina napokon odužila podizanjem spomen-kapele.
- Ovo je jedinstven primer da je pravoslavni objekat posvećen našim junacima sa Solunskog fronta. Ako je Dubica to uradila, a mislim da je jedina u Republici Srpskoj, baš sam ponosan - preneo je portal dubičke televizije (RTV KD) reči oduševljenog Dudićevog zemljaka Srete Dragaša, novinara "Politike" koji šest decenija živi u Beogradu. Svečanost je svojim prisustvom uveličao i Perica Nikolić, konzul Republike Srbije u Banjaluci, a goste i narod razveselila je folklorna grupa Una.
Gradio i pomagao
Prema rečima sveštenika Gojka Slijepčevića, paroha dubičkog u vreme početka gradnje kapele (Vaskrs 2016), Pantelija Dudić je svojim donacijama mnogo učinio za Crkvu i dubički kraj.
- Dudić je dao veliki doprinos pri gradnji hrama Svetog jevanđeliste Marka u Drakseniću, a ogradu i kapiju kod ovog hrama u kojem su ustaše na pravoslavnu Novu godinu 1942. godine masakrirale 208 Srba, izgradio je sam. Pomogao je i gradnju hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, a kod ovog hrama podigao je južnu stranu ograde i sazidao kamenu kapiju. Njegovim donacijama 2015. godine ubrzano je i renoviranje Svetosavskog omladinskog doma. Pantelija je u to vreme okrečio i Gradsku biblioteku, a pomogao je i izdavanje više knjiga o dubičkom kraju i Republici Srpskoj.
Stradanje naroda dubičkog kraja
Protjerej-stavrofor Gojko Slijepčević napisao je knjigu "Kroz vaskrsenje svetinja kozarsko-dubičkih". Kroz vekovno rušenje pravoslavnih svetinja, prota Slijepčević u knjizi je dokumentovao i herojstvo i stradanje srpskog naroda ovog kraja. Dubica je dala oko 300 solunskih dobrovoljaca, a ginulo se i ranije, ali najveća stradanja, zbog blizine Jasenovca, ovaj narod doživeo je u Drugom svetskom ratu. Dubica je u Drugom svetskom ratu izgubila 18.000 stanovnika (52 odsto), uglavnom Srba, od čega 4.099 dece. Stradanje stanovništva dubičkog kraja verno ilustruje i činjenica da je prvi vojnik u dubičkoj opštini regrutovan tek 20 godina posle Drugog svetskog rata.
