Odbrana traži oslobađanje Gotovine
Advokati hrvatskog generala Ante Gotovine kome se u Haškom tribunalu sudi zbog ratnih zločina tokom i posle vojne operacije "Oluja" u avgustu 1995, u svom završnom podnesku ocenila je da haško tužilaštvo nije dokazalo nijednu tačku optužnice i da sud treba da oslobodi generala svih zločina za koje se tereti.
Odbrana tvrdi da haško tužilaštvo nema dokaza da su počinioci zločina za vreme i posle "Oluje" bili pod Gotovininom komandom, kao i da se tvrdnjom bivšeg američkog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta, jednog od najvažnijih svedoka tužilaštva, pobija sama srž optužbe - da se radilo o zločinu progona srpskog stanovništva.
Odbrana citira tvrdnju Galbrajta da cilj te operacije ni u kom slučaju nije bio progon srpskog stanovništva i da je njihov odlazak, a ne izgon, bio nuspojava vojnih operacija.
U aktu, koji ima oko 300 stranica, odbrana tvrdi da tužilaštvo nije uspelo dokazati da je ijedan pojedinačni napad bio nezakonit, a kamoli da je to bio raširen i sistematski zločin protiv civila tokom operacije "Oluja".
Gotovinini advokati tvrde da nema dokaza da general nije preduzeo sve potrebne mere kako bi obezbedio da će njegovi vojnici postupati u skladu s međunarodnim pravom.
"Dokazi pokazuju da je Gotovina u vreme koje pokriva optužnica operativno komandovao velikim vojnim operacijama u BiH i da nije imao efektivnu kontrolu nad potčinjenima u Hrvatskoj koji su možda počinili zločine", tvrdi odbrana.
Advokati tvrde i da je hrvatski državni vrh na čelu s tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom preduzeo mere za zaštitu civila, kao i da je državni vrh, kao i sam Galbrajt očekivao da će lokalno stanovništvo uoči vojne operacije samo otići, navodeći da na Brionima nije bilo dogovora da se Srbi proteraju.
Zbog ratnog zločina za vreme i posle "Oluje" sudi se i generalima Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, dok domaći sudovi zbog tog nisu sudili ni jednom Hrvatu.
Dokazni postupak u predmetu "Gotovina, Čermak i Markač" završen je u junu, a završne reči zakazane su za 30. avgust.
