Vihori koji su izazvali "Oluju" (7): Suze oca ubijenog borca
Približavajući se prvoj liniji fronta sporadična paljba iz pešadijskog naoružanja je sve više narušavala porođaj dana koji je započinjao blagim svitanjem i sve jasnijim figurama kamenjara. Krećući se ka komandnom mestu, sa linije fronta ka nama se žurno kretala grupa vojnika koja je delovala da se povlači.
Zastao sam pred vojnicima i strogo ih upitao:
- Kuda vi idete?
- Idemo u komandu! Više ne možemo da izdržimo na frontu!
- Eno je komanda vama iza leđa! Obratih se direktno najgrlatijem, očito vođi ove "herojske rulje".
- Mi idemo u kasarnu! Tamo su izdajnici koji su nas namerno poslali da izginemo. Dosta je naših drugova mrtvih i ranjenih! Odlučili smo da ih osvetimo! - odbrusi mi sirovina.
- Možeš preko mene mrtvog, kukavice izdajnička! Evo mene ubij, pa osveti svoje drugove koji su časno poginuli! Ne smeš!? Ti bi da bežiš?
Postiđeni dezerteri
Dezerteri, zbunjeni mojom odlučnošću, tonom i grdnjama i spremnošću da se sa njima obračunam, odnosno suočeni sa činjenicom da se oni moraju obračunati sa mnom, da me ubiju, okretoše se i polagano uputiše ka frontu. Uputih se ka komandnom mestu zadovoljan ishodom ovog konflikta.
Oko osam časova u Kašiću se prolomila strašna pucnjava. Podsetila je na prolom i grmljavinu. Nakon petnaest minuta to se dogodilo i u rejonu Podgradine. Sa Debelog brda su se prolomili plotuni naših protivtenkovskih topova, tenkova i ostalih oruđa. Otpočela je kanonada teške, lake i srednje artiljerije za podršku i minobacača. Taj početak je označavao početak protivnapada dobrovoljačke garde prema Kašiću i prema Podgradini. Bio je to veličanstven prizor. Naši borci su napredovali. Neprijatelj je uzmicao.
Na kapiji kasarne u Benkovcu nalazio se veliki broj ljudi uglavnom u uniformama, ali i u civilnim odelima. Izašao sam iz vozila i dežurnog policajca upitao za ovoliku gužvu na kapiji. Odgovorio mi je da je tu veliki broj ljudi koji traže svoje ranjene, poginule i nestale.
- Znate, to bogatstvo je ostalo u narodu da veruje svojoj vosci i prvo ide u kasarnu - odgovori mi revnosni policajac.
Na stazi pored puta primetih visokog šezdesetogodišnjaka sede kose u uniformi sa automatskom puškom u ruci koji stoji i plače. Zastadoh i priđoh čoveku te ga upitah:
- Zašto plačeš, čiča?
- Ubili mi sina!
- Primite moje iskreno saučešće! - pružih ruku skrhanom i uplakanom starcu, ali on ne odreagova kako sam očekivao, već mi ljutito odgovori:
- Ubija ga je četnik fašista, a ne ustaša! Eh, da je ustaša... - i rukom pokri lice.
Prvi put u mom životu ili da kažem u svojoj karijeri sam bio zbunjen. Nem i strašno pogođen. Suočen sa povampirenjem srpskog fašizma na delu. Starac je plakao i trljao lice govoreći kroz plač:
- Moj sin je mrtav, a četnik koji ga je ubio je na slobodi. Moram da ga ubijem i da osvetim sina! Je li to pravda?
Bande bez kontrole
Pozvao sam policajca, koji mi pritrča i upitah ga za slučaj ubistva. Policajac mi objasni da je starčev sin jedan od prvih boraca koji su odmah na početku ustaške agresije izašli na front. Prvog dana je teško ranjen, izvučen iz borbe i smešten kod roditelja na negu. Jutros je došao na previjanje kada ga je četnik, inače dezerter i telohranitelj četničkog vojvode Zečevića ubio iz pištolja, navodno zbog dezerterstva.
- A gde je taj četnik, zašto ga niste uhapsili?
- E, moj pukovniče, zar vama nije jasno da ovde vladaju bande kojima ne može nitko ništa. Vidite ovog jadnog starca kako pati. Pa sin mu je bio uzoran mladić, potom još i dobar borac. Ranjen u borbi u koji je pristupio među prvima, i eto krvnik i fašista ga iz čista mira ubi. Oni terorišu narod, vršljaju i pljačkaju. Nemojte vi da se mešate jer nećete dobro proći.
- Kako se zove taj fašista i gde je on?
Policajac mi saopšti ime i prezime, a ja mu odgovorih:
- Za mene je fašista fašista, pa bio on brat ili vrag! Taj mora da se uhapsi i da mu se sudi što će se sigurno desiti! - obratih se starcu koji me jedva saluša, ali izgleda da mu bi lakše, te pristade da ga policajac povede prema kapiji kasarne.
Policajac mi dobaci:
- Pazite, Medak je u komandi!
- Hvala ti! Postaraj se da starca neko otprati do kuće.
Policajac klimnu glavom, uhvati skrhanog i izgubljenog starca ispod ruke i povede ga ka kapiji kasarne. U meni se stvorio bes i puče mi pred očima istina kao granitna stena prema kojoj sam uvek imao rezervu da su četnici fašisti kao i svaki drugi fašisti..
Postavio sam sebi pitanje: "Za koga se to ja borim i žrtvujem na frontu kada me u sopstvenoj pozadini može neka fašistička bitanga ubiti kao psa?".
Uostalom, kako objasniti narodu i borcima ko je i zašto ubio primernog i hrabrog borca i zašto se ubica nalazi na slobodi. Koga on predstavlja? Ko ga štiti i ko su ti ljudi kojima on pripada, koji žare i pale, vladaju sude i ubijaju? Kakav oni to poredak i državu prave?
Kome je sem njih stalo do te države? Pitanje svih pitanja je da li se taj poredak može uopšte podneti i u njemu živeti i uopšte opstati? To su pitanja kojima se moramo pozabaviti u bliskoj budućnosti.
Poslednji susret sa pukovnikom
Ispred glavnog skloništa komande 92. motorizovane brigade sretoh se sa komandantom brigade pukovnikom Momčilom Bogunovićem. Sa jedva primetnom svežinom i zadovoljstvom priznade da mu je skinut jedan značajan teret zauzimanjem Ražovljeve Glave i da ide na prvu liniju u Pržine. Na front je u toku noći pristiglo dosta boraca. Ispratih ga pogledom. Kao da sam znao da se više nikada nećemo sresti.
Ušao sam u zaklon glavne osmatračnice, zaostavštine JNA, vrlo dobro utvrđenu i maskiranu. Na oko četiristotine do hiljadu metara od naše prve linije fronta dejstvovala je NATO ustaška pešadija.
"Neko nas je izdao"
Krenuo sam na komandno mesto komandanta Arkana, na putu do tamo saznadoh da je pogođena kuća u kojoj je njegov štab.
- Srećne ti rane, junače!
Pružio mi je ruku i privukao u čvrst zagrljaj , te odgovori:
- Hvala i tebi! Nije mi žao jer smo uspeli da zaustavimo ustaše. Neko nas je izdao i naveo plotun tačno na kuću i to u vreme kada sam držao sastanak sa komandantima.
- Moji ljudi su ušli u Kašić i oterali ustaše. Na Podgradini je potpuno razbijen i likvidiran ceo ustaški vod - isprati me zagonetnim pogledom.
SUTRA: Vihori koji su izazvali "Oluju" (8): Zemlja zalivena krvlju
