NATO poslao četiri poruke Balkanu - Srpska najviše na udaru
Ton deklaracije koju su lideri NATO usvojili posle briselskog samita sugeriše da Alijansa tretira Bosnu i Hercegovinu kao da je ta bivša jugoslovenska republika već članica Severnoatlantskog pakta. NATO lideri svesno ignorišu stavove institucija RS o vojnoj neutralnosti, a mešali bi se i u izbore, piše Sputnjik.
"NATO Bosnu posmatra kao plen"
Lideri NATO u deklaraciji koju su usvojili na samitu u Briselu naglasili su da je Zapadni Balkan područje od strategijskog značaja za Alijansu, a to "pokazuje duga istorija saradnje i operacija u regionu".
"Potpuno smo posvećeni stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana", navode lideri NATO, dodajući da će u tom cilju tesno sarađivati s tamošnjim državama.
Oni su podržali jačanje bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji i naglasili su da je jačanje veza NATO i Srbije korisno za Savez, Srbiju i ceo region. Podržali su i nastavak dijaloga i sklapanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.
Prema mišljenju dekana banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predraga Ćeranića, lideri NATO poslali su četiri važne poruke Zapadnom Balkanu.
Prva poruka adresirana je na Srbiju - podržavajući razvoj bezbednosnih snaga na Kosovu, Alijansa izlazi iz okvira Rezolucije 1244.
- Druga poruka glasi da je NATO posvećen stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana, ali se pod tim podrazumeva da sve zemlje budu pod NATO kišobranom. Dakle, stabilnost je ukoliko ste u NATO, ukoliko niste, nećete biti stabilni - komentariše Ćeranić.
"Potpuno ignorisanje stavova Republike Srpske"
Treća poruka, kaže Ćeranić, odnosi se na BiH i na izbore koji tu bivšu jugoslovensku republiku očekuju u oktobru - lideri NATO izrazili su očekivanja da će oktobarski izbori u BiH biti održani po demokratskim standardima, a takođe su pozdravili i navodni napredak u registraciji nepokretne vojne imovine u zemlji.
Interes Alijanse za popis vojne imovine četvrta je poruka upućena iz Brisela.
- Knjiženjem vojne imovine na BiH narušava se princip definisan u Dejtonskom sporazumu, da 51 odsto teritorije pripada Federaciji BiH, a 49 odsto Republici Srpskoj. Knjiženjem vojne imovine, velikih kasarni sa velikim zemljištem, taj procenat bi bio ozbiljno ugrožen. To je prvo što se uočava, a sve je to veliki pritisak da se BiH inkorporira u NATO - kaže Ćeranić.
S obzirom na ton deklaracije, ispada da je Bosna i Hercegovina već postala članica NATO, kaže Ćeranić, uprkos deklaraciji Skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti.
- NATO potpuno ignoriše stavove Republike Srpske. Skupština je visoko političko telo i njen stav ne sme da bude ignorisan ni od koga, ali NATO se ponaša na način da želi da ugrabi BiH kao plen i uopšte ih ne dotiču odluke najviših organa Republike Srpske - zaključuje Ćeranić.