Pretnja iz Londona: Kako bi mogla da izgleda odmazda prema Republici Srpskoj?
Britanska reakcija na neslaganje Banjaluke sa slanjem dodatnog kontingenta britanskih vojnika u BiH pokazuje da politika Republike Srpske ima efekta, kao i da se ta politika ne slaže sa britanskim interesima.
Sve je počelo od najave britanskog konzervativnog dnevnika "Tajms" da Velika Britanija u BiH šalje dodatnih 40 pripadnika specijalnih snaga s ciljem da se, tokom oktobarskih izbora, spreči mešanje Rusije, a nastavljeno je izjavom britanskog ministra odbrane Gevina Vilijamsona da takve aktivnosti pokazuju britansku posvećenost da u BiH budu sprovedeni pravedni i pošteni izbori, kao i da ne dođe do "štetnih" uticaja spolja.
S obzirom da u istoriji ne postoji presedan u kojem je strana vojska u nekoj državi obezbeđivala poštovanje izbornih procedura, već samo interese sopstvene zemlje, britanske najave su u Republici Srpskoj izazvale opravdani gnev vlasti i građana.
Vilijamsonova najava pokrenula je i reakciju Ambasade Rusije u BiH i odmah potom britanski političari počeli su da reteriraju u svojim stavovima nije, navodno, u pitanju borba protiv ruskog uticaja, već jačanje snaga Eufora.
Sada Britanci prete i kažu da predsednik RS Milorad Dodik izmišlja lažne pretnje, što može da ugrozi dugoročne odnose Velike Britanije i RS.
Tako se, posle ideje da se prvi put u svetskoj istoriji vojna sila brine o poštenom sprovođenju izbora, pojavljuje i ideja o ugrožavanju diplomatskih odnosa između jedne suverene države i jednog dela druge suverene države.
Britanski arsenal diplomatskih mera za spuštanje odnosa sa RS ne nosi sa sobom ništa novo što u britanskoj politici prema srpskom narodu nije viđeno u poslednja dva veka, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Što se tiče konkretnih mera protiv RS, on navodi da London može da spusti odnose sa Banjalukom na najniži mogući nivo i da dâ prednost centralnim organima u Sarajevu.
- To može da bude na političkom planu, u domenu komunikacija i odnosa, to može da bude na ekonomskom planu, u domenu investicija i svega onoga što bi moglo da dođe iz Velike Britanije i treće, u afirmaciji jedinstvene BiH, i na unutrašnjem i na spoljnom planu, zalaganjem za federalizaciju, ono što je inače politika Velike Britanije. To nije ništa novo - kaže Milivojević.
Svojim stavom, odnosno pretnjom, Velika Britanija daje do znanja tri stvari, objašnjava Milivojević. Prvo, da joj smeta politika koju vodi Banjaluka.
- Daje do znanja ono što je nama već poznato, da imaju primedbe na Dodika i na politiku RS koja se protivi federalizaciji BiH, odnosno koja se protivi interesima koje zastupa Velika Britanija, koja se protivi specijalnim vezama i afirmaciji srpskog pitanja.
Druga stvar, ovakvim reakcijama pokazuje da politika Banjaluke ima efekta i da proizvodi dejstva koja su suprotna interesima Velike Britanije - kaže Milivojević.
Treća stvar je, kaže Milivojević, globalni antiruski momenat u kojem britanska politika tretira Srbiju i srpski narod kao deo ruskih interesa. On citira srpskog istoričara Milorada Ekmečića koji je svojevremeno zapisao da je srbofobija rukavac rusofobije.
- Treba računati da Velika Britanija sada kada izlazi iz EU projektuje svoju samostalnu politiku da opet bude antiruska. Podsećam na izjavu Tereze Mej u Skoplju da će Britanija učiniti sve da spreči ruski uticaj na Balkanu i da će London ako treba biti nosilac akcije protiv toga.
Prema tome, sasvim je sigurno da se u to uklapa srpsko pitanje na Balkanu, kao celina, a u tom kontekstu i položaj RS, specijalni odnosi, afirmacija RS kroz politiku koju sada vodi Banjaluka - zaključuje Milivojević.
