Obaveštajne agencije BiH u službi radikalnog islama (3): Teroristi u naručju države
U Bosni i Hercegovini deluje čak 16 obaveštajnih službi i sve se staraju o unutrašnjoj i spoljnoj bezbednosti zemlje. Međutim, u ovom konglomeratu bezbednosnih agencija krije se prava mreža podrške radikalnom islamu. Ovo tvrdi stručnjak iz oblasti borbe protiv terorizma Dževad Galijašević. On se u svojoj knjizi "Epitaf za Bosnu - Bosna posle Alije i Bin Ladena", bavi upravo ovim fenomenom i kao dobro upućen u bezbednosno-obaveštajne rabote na Balkanu razotkriva mnoge zakulisne radnje u BiH.
Izetbegovićevi prsti
Analizirajući veze bosanske države i islamskih radikalnih organizacija, autor tvrdi da takva politika u najvećoj meri ugrožava bezbednost Evropske unije.
Na tom snimku, hutbi prisustvuje i podržava je upravo taj inspektor agencije SIPA. Danas je on Viši inspektor zadužen za bezbednosne provere u agenciji SIPA! - otkriva Galijašević i navodi još jednog radnika OBA povezanog sa radikalnim islamom, Murisa Druškića.
- Takva SDA i sam Bakir Izetbegović, uz pomoć Službe za poslove sa strancima (koju je tada vodio Dragan Mektić, današnji ministar bezbednosti) prima 2003. u BiH državljanstvo, sandžakliju Adisa Drndu, a već iduće 2004. bez ikakvih ozbiljnijih provera, Drnda postaje Inspektor agencije SIPA. Obaveštajno-bezbednosna agencija ima snimak hutbe (propoved imama, prim. prir) iz 2010, koju je na Vlašiću držao vehabijski vođa Bilal Bosnić. On je inače pravosnažno osuđen na sedam godina zatvora zbog veza sa Islamskom državom.
- U OBA je karijerni oficir i Muris Druškić, bivši bezbednjak ubice srpskog svata Ramiza Delalića Ćele. On je trenutno osoba koja u ovoj Agenciji proverava podobnost lica kandidovanih za određene dužnosti sa ovlašćenjima.
Iako se njegovo napredovanje u OBA povezuje upravo sa likvidacijom Ramiza Delalića Ćele, naručene od strane Bakira Izetbegovića, a realizovane u koordinaciji sa Direktorom OBA Osmanom Mehmedagićem Osmicom - otkriva Galijašević. Prema njegovim rečima, "ekstremistička hobotnica" u BiH raspolaže sa više od 6.200 radikalnih islamista.
- Mnoge terorističke organizacije su, uz pomoć Alije Izetbegovića i njegove SDA, napravile snažan prodor u bošnjačko društvo - u političke stranke, nevladine organizacije, Islamsku zajednicu BiH, ali i u strukture političke moći u Sarajevu, posebno u obaveštajno-bezbednosni i pravosudni aparat zemlje. Ekstremistička hobotnica u BiH raspolaže sa više od 6.200 radikalnih islamista koji predstavljaju stalni izvor terorističkih pretnji - navodi Galijašević.
Magazin širi mržnju
Borba BiH protiv radikalnog islama i međunarodnog terorizma uglavnom je mrtvo slovo na papiru, s odlučnom reakcijom države samo u slučajevim kada je već kasno, tvrdi Dževad Galijašević.
- Ne samo što nema sprečavanja finansiranja terorizma, već se ne preduzimaju čak ni simbolične akcije. Ništa bolje nije i kada je reč o sprečavanju propagande koju mnogi islamistički portali bliski ID i Al Kaidi, a zatim radikalni islamski magazin "Saff" koga uređuju oficiri zločinačkog odreda El mudžahedin Abusamed Bušatlić i Ezher Beganović i za koji piše fašista i antisemitski orijentisani Fatmir Alispahić. Atmosfera koju ovi portali i mediji stvaraju doprinosi radikalizaciji mladih Bošnjaka i drugih muslimana u BiH, te ih podržava i stimuliše na odlazak u džihad, u Siriju, Irak i Avganistan - tvrdi Galijašević.
Stotine organizacija
Osim vehabijske zajednice, koja predstavlja "najveći islamistički pokret u Evropi" sa više od 100.000 pripadnika, tu su i desetine organizacija nastalih iz tzv. Mudžahedinske šure, pa preko stotinu organizacija koje su se razvile iz zabranjene Aktivne islamske omladine, dodaje Galijašević.
- Tu su i mnoge, nazovi, humanitarne organizacije poput turske Ihh-Insani džardim vakfi, tj. Insan hackvelhurijet, te obaveštajne službe Turske, Saudijske arabije i Katara. U celoj Evropi ne postoji ni država ni bezbednosne agencije osim BiH, koje bi na svom tlu tolerisale postojanje ekstremističkih naselja koja funkcionišu potpuno izvan ustavnog poretka zemlje, po strogim islamskim pravilima, koja predstavljaju klasične vojne baze i kampove Al Kaide i Islamske države - navodi Galijašević.
Farse od suđenja islamistima
Pred Sudom BiH poslednjih godina odvijaju se farse od suđenja optuženima da su povezani sa terorističkim organizacijama ili da su i sami bili na ratištima u ime Islamske države, kaže Galijašević.
Kao primer takvih presuda navodi sudske postupke protiv Avdulaha Fatihu Hasanovića, Nedžada Mujića, Emina Hodžića, Fikreta Hadžića, Jasmina Jašarevića, Ibre Delića, Samira Hadžalića, Mirele Karajić, Osmana Abdulaziza Kekića i Muharema Smajića.
- Svi oni su suđeni pred Sudom BiH na osnovu člana 202. KZ BiH, odnosno povezanosti sa terorističkim organizacijama i organizovanja grupa za odlazak na strana ratišta. Hasanović je na kraju pušten na slobodu, a to je zapravo poruka i "presuda" koja se nudi i drugim islamskim ratnicima i lažnim džihadistima ako se vrate u zemlju - ističe Galijašević.