Četvrtak 20. 6. 2019.
Washington
120
  • Chicago
    150
  • New York
    200
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    260
  • Boston
    310
  • Firt
    200
  • Denver
    280
  • Detroit
    170
  • Dover
    270
  • Hartford
    200
  • Orlean
    170
  • Helena
    260
  • Ren
    180
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    310
  • Portland
    300
  • Salem
    200
  • Santa Fe
    230
  • Tampa
    310
  • Topeka
    230
0
Ponedeljak 07.05.2018.
00:20
Đ. Barović - Vesti A

Podele usud Crne Gore

Komunalne službe u Budvi uklonile su sporan bilbord na Tvrđavi kojim se veličao ulazak srpske vojske 1918. godine u ovaj grad. Samo nekoliko dana kasnije, Vlada Crne Gore preporučila je Vrhovnom državnom tužilaštvu da "preispita da li u vezi sa bilbordima u Budvi ima elemenata krivičnih dela, koja se gone po službenoj dužnosti".

A. Čukić
Balkan u šaci moćnika: Prof. dr Mile Bjelajac

Ovo je zapravo samo epilog prave histerije koja je nastala postavljanjem panoa kojim je u Crnoj Gori trebalo da se najavi proslava 100 godina od kraja Prvog svetskog rata. Međutim, stvari su se otele kontroli, ova zemlja se još jednom podelila, a istorijske činjenice svako je počeo da tumači onako kako mu odgovara.

U razgovoru za "Vesti" direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i univerzitetski profesor prof. dr Mile Bjelajac daje odgovor na krajnje jednostavno pitanje - da li je srpska vojska 1918. oslobodila ili okupirala Crnu Goru?

Ko je oslobodio Budvu u Prvom svetskom ratu? Šta kažu istorijski podaci?
- Budva je bila u zahvatu Jadranskih trupa, odreda formiranog iz delova Jugoslovenske divizije iz sastava srpske vojske. Nisu mi baš poznati detalji samog dolaska. Nekada je, čini mi se, postojala spomen-ploča blizu ulaza u budvanski Stari grad. Kroz Crnu Goru i Boku prvo su nastupali jugoslovenski dobrovoljci iz pravca Skadra i pravca Tivta. Njih su sledili pripadnici francuskog Crnogorskog odreda koji je stigao preko Metohije. Poslednji stižu Italijani.

Da li srpska vojska u Crnoj Gori bila oslobodilačka ili okupatorska?
- Oslobađanje Crne Gore telo je paralelno sa oslobađanjem Srbije. U tu svrhu formirane su tzv. Jadranske trupe, odnosno Drugi jugoslovenski puk, jedna baterija i jedan eskadron od 3.880 ljudi pod komandom pukovnika Dragutina Milutinovića. Prvobitno su ove trupe imale naziv Skadarske. Ove jedinice su razbile 47. austrougarsku diviziju i ušle u Skadar, a zatim se glavninom okrenule ka oslobađanju ostalih delova Crne Gore.

Deda, dobrovoljac iz Kanade

Javnost ne zna da je i Vaš deda iz Crne Gore?
- Moj deda po majci Vladimir Žugić, koji je krenuo iz Kanade da se pridruži odbrani zemlje, povukao se sa Srpskom vojskom i borio se na Solunskom frontu. Posle rata bio je činovnik u Šavniku i Pljevljima. Kao dobrovoljac dobio je parče zemlje blizu Pančeva koja mu do 1941. nije bila i fizički dodeljena jer se čekala komasacija. Primao je umesto toga rentu. Ponosio se tim svojim učešćem u ratu. Nije imao lepe reči za kralja Nikolu, naprotiv. Greh Nikole, smatrao je, što ih nije poveo sa srpskom vojskom i nastavio borbu. Učestvovao je i u NOR-u kao i skoro svi članovi njegove porodice.

Ovu akciju bismo mogli nazvati "trka za Crnu Goru" koju su vodile Srbija, uz podršku Francuske i Italije s druge strane. Italijani su u tu svrhu ojačali svoj korpus u Albaniji još jednom divizijom. Pored Skadra cilj je bio staviti pod kontrolu austrougarski pomorski arsenal u Boki Kotorskoj pre Italijana. Dakle, trka se vodila za primorje i Skadar, ali i za okupaciju Crne Gore.

Crnogorski ustanici sami ili u sadejstvu sa srpskom vojskom oslobodili su Andrijevicu, Berane, Kolašin, Nikšić i još neka mesta. Na teritoriji deluju i odredi ustanika iz Srbije. Sve se to prati u dokumentima Vrhovne komande prema izveštajima pukovnika Milutinovića. Političke instrukcije jugoslovenskim trupama su predviđale da se niko ne upušta u političke rasprave sa lokalnim stanovništvom. To stanovništvo i ustanici srdačno su svuda manifestovali dolazak delova srpske vojske.

Ipak, sve češće se od zvaničnika Crne Gore može čuti drugačija verzija događaja. Je l' moguće da se istorija može tumačiti kako kome odgovara?
- Prošlost se ipak, uprkos nečijim željama, ne može promeniti. Ona je bila kakva je bila, ali njena viđenja se menjaju. Koriste se istoričari koji su spremni da selekcijom činjenica vrše reviziju slike stvarne prošlosti. Sklanja se po strani samo svedočanstvo kralja Nikole o njegovom srpstvu, o njegovim inicijativama za ujedinjenje sa Srbijom u proleće 1914, prikriva se ime skupštine za ujedinjenje i ona se naziva Podgorička skupština.

Menjanje svesti

Istorija je učiteljica života. Čemu su nas događaji od pre 100 godina i ovi danas uče?
- Događaji potvrđuju da je moguće trajnom akcijom, politizacijom, postepeno menjati tradicionalnu istorijsku svest stanovništva. Istorija poznaje konvertitsko, versko, a potom i etničko-identitetsko menjanje. Mislim da smo svedoci jednog takvog procesa. Fluktuacija identiteta je i u srpskoj istoriji bila prisutna na balkanskim prostorima - ističe direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.

Pamti li istorija ovakve podele u Crnoj Gori?
- Crna Gora se više puta politički delila u svojoj novijoj istoriji. Delila se na hrišćane i poturice, delila se na većinske "bjelaše" i manjinske "zelenaše" (nazvane tako po boji lista za biranje Velike narodne skupštine Srpskog naroda u Crnoj Gori).

Crna Gora se delila i u Drugom svetskom ratu na legaliste-rojaliste, partizane komuniste i crnogorske federaliste Sekule Drljevića. Crna Gora se delila i po IB i procentualno komunisti iz ove republike su najviše hapšeni, pa čak su pojedini u sukobima likvidirani. Krajem osamdesetih godina došlo je do jake manifestacije crnogorskog srpstva, da bi posle 1996. otpočeo jedan suprotan proces koji predvodi sadašnji lider.

Može li se reći da je Božićna pobuna iz 1919. bila nagoveštaj onoga što je i danas na sceni u ovoj državi: deljenje na to ko je Srbin, a ko Crnogorac?
- Velike sile su poznate po tome da su instrumentalizovale postojeće lokalne pokrete ili su ih same stvarale. Bilo je to od 19. veka, pa do dana današnjeg ako pratimo rat u Siriji. Kada se crnogorska emigracija i vojno-političko okruženje oko kralja Nikole podelilo na pristalice ujedinjenja sa Srbijom i protivnike, on se okreće Italiji. Italija će slabeći novoproklamovano Kraljevstvo SHS, sve do njihovog razgraničenja 1920, podsticati nezadovoljstva i pobune. Ovo je suštinski kontekst sukoba u januaru 1919. Pobunjenike su suzbile dobrovoljačke crnogorske snage, dok su tri čete iz Jugoslovenske divizije stajale u rezervi.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2019 © - vesti online