Ni sveću ne daju na mestu zločina
U Crkvi Svetog velikomučenika Georgija u Miljevićima, pred nekoliko stotina rođaka, prijatelja i zvaničnika Republike Srpske, u sredu je održan parastos i položeni venci na Spomen-krstu povodom masakra kolone JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu kada je ubijeno 42 vojnika, 71 ranjen, a 207 zarobljeno i mučeno u logorima.
Već drugu godinu zaredom, skup je održan samo u Istočnom Sarajevu bez mogućnosti da okupljeni zapale sveće i polože cveće na mestu tog zločina u Dobrovoljačkoj ulici, jer vlasti u Sarajevu nisu mogli da im garantuju bezbednost, niti da spreče da cveće i sveće odmah završe u đubretu.
Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske Branislav Dukić kaže da su logoraši ogorčeni, a porodice žrtava veoma boli činjenica ne samo što odgovorni za ove zločine nisu procesuirani, već i što ne mogu čak da odaju poštu na onim mestima gde su njihovi najmiliji stradali.
Bez sudskog epiloga
Masakr vojnika u Dobrovoljačkoj od 3. maja, kao i ubistvo više desetina vojnika dan ranije kod hale Skenderija nikada nisu dobili sudski epilog.
U slučaju Dobrovoljačka, 2012. godine tadašnji međunarodni tužilac Džud Romano je obustavio istragu protiv 14 osoba osumnjičenih za ovaj događaj.
U ovoj odluci stoji da u radnjama ove grupe "nisu sadržana obeležja krivičnog dela".
Po poternici Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu su 2010. i 2011. u Londonu i Beču uhapšeni Ejup Ganić i general Jovan Divljak, ali je u oba slučaja odbijen zahtev Srbije za njihovu ekstradiciju.
- Ministarstvo rada, socijalne zaštite i boračka pitanja RS je zvanično tražilo od vlasti Federacije BiH postavljanje spomen tabli u Dobrovoljačkoj i odbijeni su. Savez logoraša RS već deset godina piše na sve adrese moleći da se te table postave na 126 lokacija u Sarajevu, kako bi se obeležila sva mesta stradanja Srba, uključujući i Dobrovoljačku, ali i kasarnu Viktor Bubanj kroz koju je tokom rata prošlo najmanje 10.000 sarajevskih Srba. Nažalost, muslimanske vlasti i dalje ne žele da se na bilo koji način bave srpskim žrtvama. Tražio sam od vlasti RS da i mi odgovorimo na sličan način, ali kao narod smo previše popustljivi, poštujemo svaku žrtvu, a svoje lako zaboravljamo - ističe Dukić.
I predsednik Boračke organizacije RS, general Milorad Savčić kaže da bi vlasti Srpske trebalo da razmišljaju da se, ukoliko se nastavi sa zabranama za srpska stratišta, to počne primenjivati i kada je reč o stratištima Bošnjaka.
Ganić hteo da smeni Izetbegovića
Događaj u Dobrovoljačkoj ulici u mnogo čemu je specifičan jer je bezbednost koloni JNA garantovao lično tadašnji predsednik Predsedništva BiH, Alija Izetbegović koji se nalazio u prvom vozili u toj koloni.
Branislav Dukić kaže da je javna tajna da je Ganić tada zapravo pokrenuo akciju napada očekujući da bi jedna od prvih žrtava bio upravo Izetbegović.
- Uostalom, i neki audio i video-snimci pokazuju kakvu sudbinu Ganić priprema Izetbegoviću.
- Niko me ne može uveriti da je policija RS sposobna da sve organizuje bez ijednog problema kada je reč o obeležavanju stradanja Bošnjaka u Potočarima, a da policija Federacije ne može da nam omogući barem da zapalimo sveće na srpskim stratištima. Pritom, i ovo je potrebno naglasiti, nikada Srbi nisu mogli da odu u Dobrovoljačku ulicu i polože cveće i zapale sveće gde smatraju da je potrebno, već isključivo tamo gde vlasti Federacije to odrede - kaže Savčić i dodaje:
- Podsetiću da ni ove godine nismo mogli da izrazimo svoje žaljenje za poginulim pripadnicima JNA koji su stradali 2. maja, dakle dan pre Dobrovoljačke, kod Skenderije. Podsetiću, tada su četiri vozila, od čega dva sanitetska pokušala da se probiju do komande, ali su tu zaustavljena i bukvalno izmasakrirana. Kada im je stigla pomoć, i ti nesrećni vojnici su upali u zasedu. Umesto da mi na tom mestu zapalimo sveće, jer su masakrirani vojnici iz sanitetske službe, tog dana pripadnici "zelenih beretki" odaju počast ispred table na kojoj se veličaju njihove ubice - objašnjava Savčić.
Među ubijenima i Hrvati i Albanci
Branislav Dukić ističe da je "zvanična" muslimanska verzija da je JNA tog maja pokušala da izvrši agresiju na Sarajevo.
- Ne odustaje se od tvrdnje da su u toj koloni bili isključivo Srbi i njihova paravojska, a činjenice govore da je reč o multietničkoj strukturi mladića koji su bili na odsluženju redovnog vojnog roka. Među njima je ubijeno šest muslimana, četvorica vojnika hrvatske nacionalnosti i dvojica Albanaca.
General Savčić dodaje da je ova kolona, zbog događaja ispred Skenderije bila bez ikakve valjane jedinice za obezbeđenje.
- Taj konvoj je trebalo da obezbeđuju pripadnici 65. zaštitnog motorizovanog puka. Međutim, većina njih je stradala ili zarobljena dan ranije kod Skenderije. Da su oni obezbeđivali konvoj sumnjam da bi se stvari odvijale onako kako su se odigrale - ističe Savčić.
Predsednik Boračke RS dodaje da je slična situacija i kada je reč o obeležavanju stradanja vojnika JNA u Tuzlanskoj koloni.
- Valjda je uspeh to što nam je posle silnih godina omogućeno da odamo počast na mestu gde je izmasakrirano više stotina vojnika. Međutim, federalne vlasti ne dozvoljavaju da se tu postavi tabla koja bi ukazala na to da se tu dogodio zločin. Do sada sam više puta pozivao predstavnike Bošnjaka da sednemo i dogovorimo se da sve strane dozvole da svaka strana ima prava na obeležavanje mesta stradanja svojih sunarodnika. Kada je očigledno da to ne žele, pa zašto onda i mi ne bismo uzvratili reciprocitetom - zaključuje general Savčić.
Roditelji žive samo za pravdu
Na parastosu pobijenim vojnicima JNA još jednom su se našli i članovi njihovih porodica, koji su ogorčeni činjenicom da niko nije odgovarao za ovaj zločin.
- Boriću se, Zdravko, sine, dok živim i živeću dok ne dokažem pravdu za sve koji su nedužno poginuli. Šta reći, zar nije suvišno nek čuju svi i Tužiteljstvo - izgovorila je kroz plač Bogdana Tomović, koja je tada izgubila 19-godišnjeg sina.
Gordana Gvozdenović je 2. maja 1992. kod Skenderije izgubila brata koji je tada imao 24 godina.
- Izdato ponovno, ubijeno ponovno, ako svi kažu da je BiH država, a vidite sami da ne možemo i da ne smemo u Sarajevo. Šta ćemo ako položimo cveće i zapalimo sveće, ne idemo da provociramo i ubijamo. Naši su ubijani i treba da nam sa dobrodošlicom kažu: dođite - navela je Grozdenovićeva.
