"Bljesak", zločin bez kazne
Pomenom u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, juče je, u prisustvu nekoliko desetina Krajišnika, obeleženo 23 godine od "Bljeska" - akcije hrvatske vojske koja je za posledicu imala više stotina ubijenih i 15.000 proteranih Srba iz Zapadne Slavonije.
- Na praznik rada, 1. maja, 4.000 hrvatskih vojnika i policajaca napalo je oblast Zapadne Slavonije koja je u to vreme bila pod direktnom zaštitom UNHCR, Sektor Zapad. Pripadnici UN ne samo što nisu reagovali, već su prethodno bili obavešteni da se udalje na bezbedno rastojanje što su i učinili prepuštajući svoje štićenike Srbe na milost i nemilost agresoru - ističe direktor Dokumentaciono-informativnog centra Veritas Savo Štrbac.
Ovom akcijom komandovali su hrvatski generali Petar Stipetić, Luka Džanko, Marijan Mareković, Mladen Kruljac i brigadir Stjepan Gašljević.
- Oni su po nalogu Franje Tuđmana, Gojka Šuška, Janka Bobetka i Imre Agotića isplanirali i izveli akciju. Svi su na slobodi, ovenčani slavom hrvatskih nacionalnih heroja - ističe Štrbac.
Prema podacima Veritasa, tokom dvodnevne akcije "Bljesak" poginule su i nestale 283 osobe, uključujući 114 civila i 11 milicionera.
Ubistvo kao "ratna šteta"
Savo Štrbac upozorava da ne samo što nema procesuiranih za "Bljesak", već i porodice koje traže odštetu od Hrvatske na lokalnim sudovima prolaze kao bosi po trnju:
- U parničnom postupku po tužbi sestara Radmile i Mirjane Vuković, za naknadu štete zbog ubistva oca im Milutina, majke Cvijete i sestre Dragane, sud je odbio taj zahtev uz obrazloženje da ubistvo njihovih roditelja i sestre nije ratni zločin već "ratna šteta", za koju država ne odgovara. Na kraju su ove nesrećne žene su morale državi da plate parnične troškove u iznosu od 3.200 evra.
- Među žrtvama je bilo 56 žena, 11 osoba do 18 i 75 preko 60 godina starosti. Do sada je rasvetljena sudbina 150 osoba, od toga 37 na području Republike Srpske koji su stradali ili kasnije umrli od zadobijenih povreda na desnoj obali Save od avionskih bombi ili od artiljerijskih granata. Od 148 ekshumiranih, do sada je identifikovano 107 posmrtnih ostataka. Među nestalima se vode još 133 osobe, uključujući 59 civila i 27 žena - navodi Štrbac.
Dodaje da su stradali i oni koji su, sećajući se Drugog svetskog rata, odmah krenuli u bežaniju:
- Većina je spas pokušala da pronađe u Republici Srpskoj i "mostu spasa" na Savi. Međutim, na tom putu su ih sustizali naleti hrvatske avijacije i bombe, ali i maljutke iz helikoptera, topovske granate i snajperski meci. Ranjenici su klani ili gaženi tenkovskim gusenicama .
Ništa bolje nisu prošli ni oni koji su ostali u svojim domovima, a najgora sudbina je zadesila srpska sela Medare i Paklenicu.
- U Medarima je ubijeno 22 civila, od čega 11 žena i troje dece, a u Paklenici je pogubljeno 20 ljudi, uključujući i dva bračna para od kojih je svaki imao u proseku 70 godina. Ipak, najteže je stradala porodica braće Vuković iz Medara. Ranko i Anđelija i njihova deca Goran (11) i Gordana (8), te Milutin i Cvijeta i njihova ćerka Dragana (7) - navodi Štrbac.
Za zločine počinjene u zaštićenoj zoni UN niko iz Hrvatske nikada nije bio optužen pred Haškim tribunalom. Pred sudovima Hrvatske, Srbije i BiH povedeno je nekoliko krivičnih postupaka za ratne zločine počinjene na Srbima u toj akciji, ali svaki od njih se i dalje nalazi u pretkrivičnoj ili istražnoj fazi.
Dodik pozvao na jedinstvo
U Gradiški je obeleženo 23 godine od egzodusa Srba iz Zapadne Slavonije, a predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je poručio da Srbi moraju biti jedinstveni i, kako je naveo, čuvati dve države - Srpsku i Srbiju.
- Ako nemamo državu, nismo slobodni. U kakvom teškom položaju su Srbi najbolje vidimo u Federaciji BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji i samoproglašenom Kosovu - rekao je Dodik nakon pomena.
