Dokumenta iz perioda NDH ostaju u Srbiji, sledi digitalizacija
Originalna dokumenta iz perioda NDH koja je Zagreb tražio od Srbije na osnovu Sporazuma o sukcesiji ostaju u zemlji. U Ministarstvu spoljnih poslova za RTS kažu da će ta dokumenta svim zainteresovanim bivšim jugoslovenskim republikama biti dostupna u digitalnoj formi u narednom periodu. RTS je istraživao o kakvim dokumentima je reč i može li se na osnovu Sporazuma o sukcesiji takva građa deliti.
Podaci o streljanjima, spiskovi i planovi logora, obdukcioni protokoli, ali i popis domobranskih jedinica NDH samo su deo građe koju Hrvatska traži, iako nije pravna naslednica te države. Za istoričare nema spora da originalne zbirke ne treba deliti.
- Ona se ne odnosi samo na Hrvatsku, u teritorijalnom smislu obuhvata četiri države naslednice jugoslovenske države. Deo Srbije, prevashodno Srem i Sandžak tokom jednog dela 1941, i BiH u celosti, Hrvatsku i na mali deo Slovenije koji je bio u sastavu NDH - smatra istoričar Aleksandar Životić.
Građa koju su jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije zatekle tokom oslobađanja okupiranih teritorija danas nije novootkrivena niti nepoznata. Nju su već koristili hrvatski istraživači na temu domobrana, vere i nasilja, stradanja Roma, Maksa Luburića.
Ministarstvo odbrane, u čijoj je nadležnosti Vojni arhiv, stava je da originali moraju ostati u Srbiji, a da kopije mogu da se izdaju u skladu s dogovorima Vlade i u skladu s bezbednosnim procedurama i interesima.
Napominju i da Koordinaciono telo Vlade do sada nije tražilo zvaničan stav Ministarstva, pa ni Vojni arhiv nije davao svoje mišljenje na tu temu.
Digitalizacija svima omogućava pristup
Stav Međuresorne komisije koja se bavi tim delom Sporazuma o sukcesiji jeste da zbirke treba digitalizovati.
- Treba da se obezbede sredstva koja bi digitalizovala obimnu građu, koja nije samo građa NDH, već je vezana i za bivšu državu, i da se omogući svim sukcesorima da koriste tu građu. Ta građa je često nedeljiva, mislim na fizičku deobu i sve ono što bi moglo da bude predmet interesovanja - navodi sekretar u MSP-u Veljko Odalović.
Do sada su arhivistički sređena i opisana uz vremenske odrednice dokumenta iz 555 kutija. Na osnovu zapisa koji se čuvaju u sređenom delu fonda, 1993. objavljeno je nekoliko radova u izdanju Vojnoistorijskog instituta, dok je sam pregled sređenog fonda opisan u ediciji Arhivski fodnovi i zbirke SFRJ koja je objavljena još 1980. godine u Beogradu.
