Ubice i silovatelji i dalje na slobodi
Tragedija Dubravke Jagodić iz sela Borova kod Virovitice i dalje traje - pripadnici hrvatske vojske, Ivica Majetić i Darko Pil zverski su mučili i ubili njenog supruga Dušana Šaponju, prvoga maja 1992. godine.
Istu noć kad je Dušan ubijen Pil je silovao Dubravku. Ali ta napaćena žena i njeno troje dece nikako da dočekaju pravdu. Sud u Virovitici je Pila osudio na 15, a Majetića na 12 godina zatvora. Prvi je odležao sedam a drugi šest godina - zahvaljujući tadašnjem hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu koji ih je pomilovao. Država je tada njima dvojici priskočila u pomoć, a sebe već godinama nastoji zaštiti od isplate odštete Dubravki i njenoj deci.
- Opštinski sud u Virovitici presudio je odštetu u visini od tri miliona kuna (oko 400.000 evra). Deo od toga otpada na državu a deo na Majetića i Pila. Njih dvojica su se žalili na presudu o odšteti koja je nakon silnih godina advokatskog manevrisanja ipak postala pravosnažna pre godinu i po dana. Majetiću za sada oduzimaju 2.500 kuna mesečno. Odbijaju mu tu sumu od njegove penzije i invalidnine koje zajedno iznose 21.000 kuna (3.000 evra).
Pil, međutim, još uvek odoleva svom delu obaveze. Uspešno se dovija koječemu kako bi je izbegao. A što se tiče obaveze države prema presudi, jer obojica su u trenutku zločina bili vojnici HV, njoj izgleda ni na kraj pameti ne pada da stavi tačku iza te priče - ogorčena je Dubravka kad govori o bežanju Vrhovnog suda od obaveze da potvrdi presudu Opštinskog suda u Virovitici.
Kad je donesena presuda Vrhovni sud se sa njom nije složio i u ime države je zatražio reviziju odštetnog zahteva. Sud u Virovitici, međutim, nije hteo da menja svoju presudu i ponovo je zatražio od Vrhovnog suda da je potvrdi. Od tada su prošle već skoro četiri godine, a od Vrhovnog suda ni glasa - jednostavno je u ovom slučaju zanemeo. Dubravka procenjuje da je neko tamo taj predmet očigledno stavio negde duboko u fioku.
Problem je međutim i sa zaplenom Majetićeve imovine, jer i takva presuda postoji. Sud u Virovitici stavio mu je kuću na bubanj, ali pošto Majetić ima status branitelja i ratni je vojni invalid neko i taj postupak stalno oteže.
- Nije im dosta zla koje su nam počinili već nas stalno psuju. Šta nam sve ne izgovaraju.
"Ako izgubim kuću tvoja će da leti u vazduh", preti mi zločinac koji mi je ubio muža. Moj devetnaestogodišnji sin Milan jedva se suzdržava. Imao je samo 10 meseci kada su me pred njim silovali. Ranije je sazreo zbog tragedije koju celo to vreme proživljava. Upravo zbog toga moje fizički izuzetno snažno dete uspeva odoleti nagonu osvetnika. Molim se bogu da tako i ostane. Ali i neko drugi bi valjda trebao o tome povesti računa. Konačno obuzdati zlikovce. Da nam ne otvaraju rane na svakom mestu u Borovi gde ih srećemo - jedva suzdržavajući suze govori gospođa Dubravka o drami svoje porodice.
Dubravka osim Milana uz sebe u kući ima i Sašu, prvog sina svog pokojnog muža, danas tridesetogodišnjaka, te desetogodišnju devojčicu Kasandru jer se u međuvremenu ponovo udala.
Kaže da ne može da dobije posao, ali srećom njoj i deci pomažu Dušanovi roditelji Ana i Stevo. Godinama su radili u Nemačkoj odakle su se pred rat vratili u Zagreb.
Tamo će Milan uskoro i na studije. Prijavio se na više fakulteta, a najviše bi voleo da studira fizičku kulturu. Saša je jedno vreme radio u Austriji i nada se da će opet tamo dobiti posao.
Nikada neće zaboraviti iz te kobne noći 1992. godine njegove prodorne jecaje, a imao je tada samo jedanaest godina, kad je video da sotona u uniformi njegovu pomajku i malog Milana odvlači u drugu sobu: "Nemojte mi ubiti mamu i brata. Nemojte mi ubiti mamu i brata..." - vrištao je Saša dok ga je Darko Pil udarao kundakom puške kako bi ga umirio.
Izrešetali i zaklali
- U gluvo doba noći su nam pokucali na vrata. Sa druge strane se čulo - policija, otvorite! Kad smo otvorili vrata upali su unutra Pil i Majetić. Obojica iz našeg sela. Bili su obučeni u uniforme hrvatske vojske. Pil je imao crnu uniformu i crne čizme. Rekli su da vode Dušana u policiju na informativni razgovor, a odmah nakon toga nešto dalje od kuće su ga mrcvarili i zverski ubili.
O tome govori i obdukcija. Rafalima su ga izrešetali i zaklali ga nožem. Njegovo telo je imalo 70 prostrelnih rana. Jednim rafalom su mu otkinuli ruku. Onako izmrcvarenog i mrtvog zvezali su za automobil i vukli ga jedan kilometar do njegovog rodnog sela Naudovca. Tamo su ga ostavili. Pil se odmah nakon toga vratio u našu kuću u kojoj su sa mnom bili jedanaestogodišnji Saša, desetomesečni Milan i moja majka Ruža.
Mene i Milana je taj zlikovac odvukao u drugu sobu i zaključao vrata. Odlučio je da me slomi i na taj način što je mom malom Milanu stavio cev od puške u usta. Pretio je da će glavu da mu raznese. Takve neljude je Tuđman pomilovao?! Kad sam to čula umalo se od šoka nisam ugušila - ispričala je Dubravka. |
Majetić ostao bez obe noge
- Ivica Majetić je nakon pomilovanja mobilisan i poslan na neko od bosanskih ratišta. Tamo je ostao bez obe noge i danas je u kolicima. I šta mislite ko je kriv za tu njegovu ličnu tragediju? Ja, dakako, ko bi drugi, tako kažu njegovi mržnjoj zaslepljeni ukućani. Na sudu me napala Pilova supruga.
|
