Zašto vojska Kosova može, a vojska Republike Srpske ne može?
Ukoliko bi se Milorad Dodik posle izbora u BiH našao u Predsedništvu BiH, mogao bi legitimno da pokrene pitanje vraćanja entitetske vojske. Međutim, da bi se taj naum ostvario, mora da postoji konsenzus sva tri predstavnika Predsedništva BiH.
Stav američke administracije koju je našoj javnosti preneo Ves Mičel, pomoćnik državnog sekretara Amerike zadužen za Balkan, da je formiranje vojske Kosova realnost, s pravom su predsednika Republike Srpske Milorada Dodika navele da podseti da i RS po Dejtonskom sporazumu ima pravo na svoju, entitetsku vojsku.
Za razliku od Kosova, koje nema nijedan međunarodni akt kojim se predviđa stvaranje vojske, RS ne samo da ima takav međunarodni dokument, već je imala i svoju vojsku formiranu na osnovu tog akta.
Vojska RS je realnost
Tačnije rečeno, Vojska Republike Srpske, skraćeno VRS, bila je oružana sila Republike Srpske, osnovana pod nazivom "Vojska Srpske Republike Bosne i Hercegovine" 12. maja 1992. godine odlukom Narodne skupštine Srpske Republike Bosne i Hercegovine.
Postojala je od 12. maja 1992. do 1. januara 2006. godine, nakon čega je ušla u sastav Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Vojno nasleđe i identitet Vojske Republike Srpske neguje Treći pešadijski (Republika Srpska) puk vojske BiH.
U tom kontekstu se postavlja legitimno pitanje, ako Zapad smatra da Kosovo može da ima svoju vojsku, zašto onda, hipotetički govoreći, to ne bi mogla i Republika Srpska?
Politikolog profesor dr Radomir Nešković kaže za Sputnjik da Zapad pravi razliku između RS smatrajući je delom Bosne i Hercegovine, dok Kosovo, iako je pravno gledano protektorat, vidi kao suverenu državu.
Upravo zbog toga, profesor Nešković veruje da je za sada nemoguće ponovo stvoriti entitetsku vojsku. Međutim, ne spori mogućnost da se ovo pitanje pokrene u BiH ukoliko Milorad Dodik, posle izbora u BiH, postane član Predsedništva BiH.
- Sa te pozicije, on ima sasvim legitimno pravo da to pitanje pokrene. Međutim, da bi se taj naum ostvario, mora da postoji konsenzus sva tri predstavnika člana Predsedništva, a to je malo moguće - smatra naš sagovornik.
On podseća da je i po Dejtonskom sporazumu bilo predviđeno da vrhovni komandant entitetske vojske bude Predsedništvo BiH, a ne predsednici entiteta.
Podseća da je u periodu kada su postojale entitetske vojske u BiH broj vojnika prelazio 100.000, zbog čega je u jednom trenutku postignuta saglasnost da se oformi jedna vojska sa 12.000 ljudi, u kojoj su ravnomerno zastupljena sva tri naroda sa po 4.000 ljudi oba entiteta.
Profesor Nešković kaže i da je vrlo jasno da Zapad nikada ne bi dozvolio da se formira ponovo vojska RS i da bi svaku takvu vojsku smatrao, paravojskom.
Vojska Kosova stub suverenosti
S druge strane, "Vojska Kosova", iako nema uporište ni u jednom međunarodnom aktu, za Zapad znači jedan od stubova suverenosti Kosova.
- Zapad ni u kom slučaju neće dozvoliti da se povlači nikakva paralela između RS i Kosova, posebno u ovom delu koji se tiče vojne sile - uveren je naš sagovornik.
Epilog svega je da ono što Albanci mogu mimo zakona, Srbi ne mogu ni u okviru zakona. I to međunarodnog.
Dakle, ako bi Priština uz blagoslov Amerike formirala vojsku, to bi bila treća oružana sila koja bi po zakonu postojala na Kosovu.
Jer, Kosovo i Metohija su po Rezoluciji 12 44 protektorat Ujedinjenih nacija, ali i suvereni deo države Srbije, što znači da je Vojska Srbije validna vojska i za Kosmet. Kfor je vojna misija koja je privremeno na Kosovu zahvaljujući vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, koji je odobrila, između ostalog, Republika Srbija.
Dakle, dokle god Kosovo ne bude priznato kao država u Ujedinjenim nacijama, ne može da se smatra državom, što znači da ne može da ima i svoju oružanu silu. U ostalom Republika Srpska, ima sve elemente državnosti, čak i međunarodno priznanje preko Dejtonskog sporazuma, a nema svoju vojsku.
Drugo, ako Kosovo i formira vojsku, onda bi njen vrhovni komandant, kad bismo se držali međunarodnog prava sedeo u Beogradu, a ta vojska bi se zvala "Oružane snage Kosova Republike Srbije".
