Poražavajuće: "Hrvatska postaje gasno slepo crevo"
Hrvatska će postati regionalni "gasni hab". Njena izvrsna geostrateška pozicija omogućiće joj milionske prihode od gasnog tranzita.
Dostupnost ogromnih količina cenovno povoljnog gasa, u međudelovanju s sopstvenom značajnom proizvodnjom, učiniće Hrvatsku jednom od energetski najmanje zavisnih zemalja u regiji, a domaćoj industriji omogućiti novi uzlet na pristupu jeftinom energentu.
Pročitajte još:
* Rusija upozorava Evropu: Odlučite brzo, inače...
* Bitka za Jadran: Amerikanci i Rusi ukrstili koplja i u Hrvatskoj
Ovakve i slične parole bile su osnov delovanja svih hrvatskih vlada na području energetike tokom proteklih petnaestak godina, piše Jutarnji list.
U tom se razdoblju u Hrvatskoj razmatralo, pa i razvijalo, više velikih projekata usmerenih na dugoročno osiguranje pristupa tom strateški važnom energentu, od raznih varijanti gradnje terminala za uvoz ukapljenog plina (LNG), preko spajanja na velike projekte Južni tok, Nabucco i IAP (Jadransko-jonski plinovod) do podsticanja novoga velikog ciklusa istraživanja ležišta nafte i plina koji je trebalo da dovede do značajnog rasta domaćih rezervi i proizvodnje.
Ipak, posle decenije rezultat takve politike je porazan. Još 2016. godine Hrvatska je - prvi put u svojoj istoriji - uvezla više plina nego što ga je proizvela.
S druge strane, Hrvatska je isključena iz dva velika projekta koji bi trebalo da omoguće jeftinijo snabdevanje Evrope ruskim plinom - projekt IAP, koji bi trebalo da otvori mogućnost snabdevanja plinom iz Azerbajdžana, zasad postoji samo na papiru, a i večni LNG terminal u Omišlju suočen je s ozbiljnim problemima, kako komercijalnim tako i u otporu lokalne zajednice.
Godine oklevanja, politike i neprepoznavanja procesa koji se događaju u okruženju dovele su Hrvatsku - nekada jednu od gasno nezavisnijih evropskih država - do mizerne pregovaračke pozicije.
Umesto plinskog čvorišta, Hrvatska bi već za nekoliko godina mogla da postane plinsko slepo crevo Evrope.
