Hrvatski mediji o trilaterali u Mostaru: Veoma važan sastanak
Hrvatski mediji značajnu pažnju posvetili su današnjem trilateralnom susretu na vrhu i šefova diplomatija BiH, Srbija i Hrvatske u Mostaru, a iz kabineta hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović kažu da teme nisu unapred precizno definisane, ali da je ipak reč o "važnom sastanku koji će doprineti učvršćivanju odnosa triju država i nastaviti zamah u bilateralnih odnosima".
Na mostarskom "mini samitu", prvom od 2012. godine sastaće se tročlano Predsedništvo BiH, Dragan Čović, Mladen Ivanić i Bakir Izetbegović i predsednici Srbije i Hrvatske, Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović.
Nakon zvaničnog susreta šefova triju država i radnog ručka, biće održan zajednički sastanak sa šefovima diplomatija BiH, Srbije i Hrvatske.Igorom Crnadkom, Ivicom Dačićem i Marijom Pejčinović Burić, koja je juče doputovala u Mostar.
Ona je uoči trilaterale na vrhu poručila da je cilj tog susreta pogurati zajednički rad za dobrobit sve tri države pri čemu je ključan evropski put Srbije i BIH na kojem Hrvatska može i želi da pomogne.
Riječki Novi list piše, pozivajući se na svoja saznanja, da hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović od susreta očekuje naglasak na privrednoj i prekograničnoj saradnji.
"Stabilni odnosi sa susedima, na načelnima ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, važna su sastavnica hrvatske spoljne politike", podsećaju na Pantovčaku, dodajući da će "nastavak razvijanja odnosa sa susedima u duhu uzajamnog razumevanja i otvorenog dijaloga doprineti rešavanju otvorenih pitanja i razvijanju naših odnosa u pozitivnim smeru".
Podsećajući da su BiH i Srbija važni trgovinski partneri Hrvatskoj, iz kabineta hrvatske predsednice navode da je Hrvatska 2016. bila prvi spoljnopolitički partner BiH, te da je ukupna robna razmena sa Srbijom porasla sa 1,02 milijarde evra u 2016. na 1,15 milijardi u prvih jedanaest meseci 2017. godine.
Zbog svega toga, na Pantovčaku smatraju da Hrvatska može biti zadovoljna bilateralnim privrednim odnosima.
Konstatuju da su privrede Hrvatske, Srbije i BiH "komplementarne na mnogim područjima", ali je, smatraju treba osnažiti "ka složenijim oblicima saradnje, pre svega u području industrije i zajedničkim nastupima na trećim tržištima, čime možemo ojačati njihovu konkurentnost, a time i izglede za opstanak na zahtevnom evropskom i globalnom tržištu".
List podseća da su se, nakon poslednje trilaterale na Jahorini, u Mostaru 2014. sastali tadašnji predsednici Hrvatske, Srbije, Crne Gore i BiH potpisali Deklaraciju o potrazi za nestalima, ali je od tri člana Predsedništva BiH na tom sastanku učestvovao samo bošnjački član.
Posle tog susreta, trilateralni susreti država bivše SFRJ na vrhu do danas nisu održavani.
