"Hrvatski nadbiskupi u ofanzivi na papu Franju da se ne bi približio pravoslavlju"
Hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel kaže da je počela ofanziva hrvatskih (nad)biskupa protiv pape Franje kako bi sprečili približavanje pravoslavlju.
Stepinac kamen razdora
Kako navodi, ideja je da privole papu da odustane od, kako kaže, "nepravednog stava” i konačno odredi datum proglašenja Alojzija Stepinca svetim. Prema rečima Pilsela, plan je da se za to iskoriste dve važne godišnjice - 120 godina od rođenja Stepinca u Krašiću, 8. maja 1898. i 20 godina od kada je proglašen blaženim u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998.
U tekstu za portal Autograf, Pilsel navodi da bi kanonizacija Stepinca pokazala da je pobeđena ideja mira i pravde medu južnoslovenskim narodima.
Napominje da se tako u propovedi đakovačko-osiječkog nadbiskupa Ðure Hranića, na primer, moglo čuti da je aktuelno odlaganje Stepinčevog proglašenja svetim "teško prihvatljivo i bolno, ali da ima i neke pozitivne učinke: Dodatno istraživanje arhiva dodatno osvetljuje njegov humanitarni rad te njegovo spašavanje Srba, Jevreja, Roma i političkih zatvorenika".
Tu se, zatim, navodi Pilsel, otvara čitav niz mogućnosti za laži, preterivanja i manipulacija, pa Hranić kaže da se "toksičnim supstancama, odnosno trovanjem izazvala Stepinčeva prevremena smrt” i da je sve to komunistička vlast prikrila da se spreči da blaženi umre u zatvoru, kao mučenik pred licem domaće i međunarodne javnosti, kao i da ga je (ta ista komunistička vlast) pustila da umre u kućnom pritvoru u svom rodnom Krašiću".
Da li je Stepinac umro nasilnom smrću?
Pilsel podseća na svoje ranije tekstove u kojima je, kako kaže, raskrinkao laž da je Stepinac umro nasilnom smeću.
"Stepinac je umro od posledice jedne vrste raka krvi - policitemije", naveo je Pilsel uz podsećanje da to ne samo da je izjavio Stepinac po dolasku u Krašić, već da je i njemu lično u nekoliko navrata ponovio Živko Kustić da je "Stepinac iz Lepoglave izašao zdrav" i da su "u zatvoru sa njim uglavnom dobro postupali".
Stepinac je, tvrdi Pilsel, oboleo od raka kada je već bio u Krašiću, lečen je najbolje što se moglo, ali u župnom dvoru, jer Stepinac nije želeo da ode u bolnicu u Zagreb. Stepinac je umro tri meseca nakon poslednjeg susreta sa ličnim lekarom prof. Hauptmanom. Nije mu se moglo više pomoći, piše Pilsel.
Prema njegovim rečima, najstrašnija optužba Stepinca, a koju ignorišu Hranić, Batelja, Miklenić i "njegov potrčko Bozanić te ostala ekipa, je da se Stepinac i nakon silnih strahota učinjenih protiv Srba, Jevreja, Roma i Hrvata sredinom 1943. glavom i bradom pred papom Pijem XII i dalje zalaže za svetu misiju priznavanja i spašavanja monstruozne tvorevine NDH".
"Ako je istina da je hrvatsko društvo još uvek nezdravo jer se ne postiže mir, jer se ne oslobađamo od neprestanog instrumentalizovanja prošlošću, jer se ne vraća ''zdrav nacionalni ponos'', ne budi nada i ne otvara budućnost, izlaz sigurno nije u izbegavanju ''mea culpa'' i nadbiskupovo sakrivanje iza gromoglasnog Stepinčelog ćutanja pred strahotama ustaša", naveo je Pilsel.
